Учитељ

271

данашњега нашега школовања нашега. це- | лога васпитања. Научници наши не идуу | природу и живот, те да тамо истражују научне истине, но их траже у књигама готове. Васпитачи наши не воде нас у природу и живот, но у књиге, држећи да је све у њима. Васпитаници чаши не живе свестраним духовним и телесним животом, којим ће живети у доцнијем своме животу, него само памћењим.

„Наш географски и исторћсњи положај је данас такав, да се налазимо баш на оној међи, где се сударају таласи за. падне цивилизације и западне светлости са таласима источне нецивилизације и источног мрака. Ми смо се отресли од истока, али још нисмо ушли у запад. Ми се нала- | зимо сада у стању препорођаја, у счању предазном ; а то је баш најмучније и најбезредније стање. Ми тежимо западу. Ми морамо тамо као к светлости. Али хука бука од таласа не да нам ни часка да

ит

станемо мирно, поуздано. А све што смо до сада културно и коракнули напред, то смо учинили у оним кратким мирним међутренуцима, више надоват, више мимогред и летимице. А кад наступи у нас време мирнога унутарњега развоја, тада, ћемо морати да

"убрзамо наше културне кораке, да их удво-

стручимо, те да што пре достигнемо остали цивилизовани свет, па с њима заједно да пођемо, руку под руку... Човечанство напредује. Општи прогрес јури, и ко му се опре , тај је смрвљен; ко застане, тај је азгубљен ; ко падне, тај је прегажен ; ко изнемогне , тај је уништен! Ми му се не можемо опирати! ми не смемо застати.., Прегаоцу и бог помаже! Али погитати се мора. Данас паметан свет лети железницом; непаметан гамиже на рабаџ ским колима. И ми ћемо морати да полетимо умном железницом... ако хоћемо да их достигнемо, ...“

(сврШИЛЕВ СБ).

БЕЖЕ Ш КЕ

Религија и морал. 1. Разлика. Многи и данас држе да је једно исто морал и религија. Није свакад тако. Редигија утиче на морал али само тада, кад човек несумњиво верује у бога, у његове казне и награде на ономе свету; кад је дакле вера јача од свега тако да она преовлађује све друге човекове побуде. Када је овако стање у човековом духу онда религија напредује а морал опада, јер ту пема ни помена о науци: 9 колико наука натредује у толико напредује и морал, али у толико рслигија опада. |

9. Моралне радње. Моралне радње код религиозних људи не вршесе утицајем редигиозног веровања већ утицајем познавања права и дужности наспрам људи од љубави.

8. Школа, и морал. И школа даје морал али само познавањем човека и дру-

штва, најпре ближег па после све даљег и већег; објашњавањем положаја човековог у друштву; показивањсм моралних и неморадних радњи и њихових закона. Дакле, сам живот даје моралност или неморалност. 4. Деца и религија. Многи наставници почињу религију одмах с новајлијама, а то је велика погрешка. Редигија, није неки основни развитак који се већ налази у леце. Она, се добија доцније услед огромног незнања природних закона како код чланова у породици тако и у целом друштву. С тога, најпре ваља децу настављати тако да више посматрају чудима како би богатила свој дух појмовима и речима, јер су дотле врло сиромашна, па онда тек лепом и добром и оним што је ван чула.

Саопштио Н, Р. ЛП,

2 10 А и———______-__-