Учитељ

„Деца, то је будућност, то је вечност, како појединих народа, тако и појединаца,“ ж Б

„Никакво васпитавање неће помоћи нездравом детету.“ % ж 7 ж „Васпитање је највећа, најплеменвитија и најтежа задаћа,“ ж „Са васпитањем су, дакле, скопчане јаким беочузима све задаће човештва: “ ж Ж ж О гајењу мале деце код нас је се врло мало писало. На то није ни у пола пажње обраћано, коју то питање по својој огромној важности заслужује. Обраћала се и обраћа се пажња, на питања од мање важности. Писало је се: о гајењу оваца, 0 гајењу свиња, говеди, свилених буба итд.,

ао гајењу и неговању мале деце врло мало

или готово ни мало.

Многе матере држе, да се мала деца и не негују и не гаје нарочитим планом, систематички, већ да је то узгредна дужност и посао! Такве „матере“, ако се још смеју тим именом назвати, највише се брину о себи и својој тоалети. Оне се брину и старају да се намоде, да напране хаљине по најновијој „моди“ са турнирима, туникама, итд. да се утегну убитачним мидером, оним руглом и љагом ХЛХ века; да се снабду са свима излишностима, којима изобилује

данашњи женски свет — а гајење и не=

говање малог детета, то су њихове споредне ствари: обично га предаду каквој · глупој а често и деморалесаној слушкињи, да се она о њему стара, да га она гаји, негује и васпитава! О, ви такве матере, грдно ли сте проневериле свету материнску дужност !

Друге матере и у колико би биле вољне да обрате нарочиту пажњу на гајење и негу детета, то не умеју, јер их није друштво за то спремило, а саме нису имале срестава. да се спреме, као оне прве. Женско је образовање врло јадно и жалосно код нас, Код нас нема ни једне школе у

којој би се наше женскиње могло озбиљно и као што треба епремити за тешки но и свети позив: домаћице, супруге, матере итд. Томе је највише криво друштво, но криво је и наше женскиње, које се за себе врло мало пли боље ни мало у овом погледу не заузима. Наше женскиње више се заузима за ствари излишне и од мањег значаја, но за важне и озбиљне ствари.

Треће матере, оне поред тога, што не умеју да обрате потребну пажњу на гајење и неговање деце, још и не могу то да чине, јер су у таквим околностима и неприликама. Ово је већина наших матера, које морају поред гајења и неговања деце, да врше и друге тако исто неопходне послове. Ово су већином матере средњег, сиротног и инокосног стања. Сељачка мати мора сав измет у кући да врши поред „гајења“ малог детета. Она мора да помете, умеси, зготови ручак, одева , опере итд. Пошто све то сврши, она упрти дете и носи ручак на њиву често сахат и више далеко, па онда и сама ради пољске радове са радницима. И онда поред свију тих послова , зар њој остаје још времена, за гајење и неговање дететар! — Сва, њено „гајење и неговање“ детета састоји се у томе, што га дневно 9—4 пута надгледне, нахрани и, ако доспе, окупа! Доиста јадно и жалосно гајење мале деце! Још да оваквој деци не иде на руку сама природа — зло би за њих било. —

Па како ће се и кад ће се обратити већа пажња гајењу и неговању мале деце... По моме мишљењу лржава би требала да се постара, да се подигну школе у којима, ће наше женскиње моћи добити нужно и потребно им знање за позив: жене, домаћице, матере итд. Држим, да би се наша, виша девојачка школа могла у том смислу преустројити. До сад је се у њој много што шта могло научити, но врло мало потребног матерама, домаћицама, итд. Све женске школе и ниже и више требало би преустроити према позиву и задатку женскиња, у данашњем друштву. Што је излишно из њих изоставити, а што од потребног недостаје, додати. Наставнице треба спремити

па а ава авва ла 50 1

ВО о