Учитељ

328

знвали, да у основну школу ваља унети библију и њу изучити, јер — говорили су — ако се библија неће у основној школи изучити, онда где ће на другом месту. Други су опет на против доказивали са свим противно. Они су говорили да наука хришћанска у основној школи треба да буде срество за васпитање, и по томе, да за основну школу треба узети есевцију нарочито новога завета и тако место библије предавати морал хришћански. Састављачи овога новога програма знали су за оба ова мишљења и својим програмом задовољили и једне и друге. Онима који су били за библије рекли су: ево вам библије, па не само библије, ево вам и нешто више — уместо имена биографије и по врх црквених обреда, а заступницима другог мишљења они су такође учинили по вољи, дали су им морал религијски и по врх свега тога историју српске цркве.

Место да доказујем шта је овом предмету сувишно казаћу само то, да онај који сврши српску основну школу из овога научи све што се тражи, кад научи све што се тражи и из словен. језика (превођење текста) и оне силне тропаре и причасне, херувике, смело тврдим, може бити добар свештеник у Србији.

Друго је Српски језик. — Није давно било, ја се добро тога времена сећам, кад је 0 овом предмету владало једно врло назадно мишљење. У то време беше врло обична Фраза „довољно је да се разумемо“, али ту назадничку и ту незналичку дрскост савршено су сатрли време и радници на томе пољу, те данас сваки увиђа да је језик израз интелигенције човекове, да у колико је он гипчији и углађенији, у толико се лакше и тачније предају мисли људске. Стојећи на томе последњем гледишту комисија која је овај протрам радила, као да је учинила две погрешке. Прва јој је погрешка била та, што је била сувише ревносна при одређивању грађе, те је у данашњу осн. школу ушла готово целокупна граматика: облици са свима својим врстама, синтакса с малим изузетком, ведики део фонетике па чак и

основе српског језика, које се до скора ни

у целој гимназији нису чуле! а да се си-

стем не би изгубио додали су још и велики број биографија из историје књижевности. О логичном и естетичном читању, и лепом, правилном и брзом писању и писменим саставима и да не говорим. Друга, је погрешка била у самом распореду. По неком чудноватом уверењу, да се без потпуног шаблона ни у основној школи не може језик учити, они су још од првог разреда отпочели оне тешке и апстрактне ствари, као што су дефиниције врста речи, На реду је Рачун. Овај предмет има за се једну врло сретну околност. Особина бројних односа тако је згодне природе, да кад се добро изуче четири вида рачунања, онда помоћу здраве логике и вештога упута може се олако научити целокупна аритметика. Једно с тога, а друго што овај предмет ама као и српски језик највише практичне вредности имао бих најмање разлога да га, треба сводити на мању меру. Па опет би се могдо приметити, да је усмено рачунање у вишим разредима и рад с простим разломцима за основну школу сувишан. Међутим ни овде не пропуштам рећи, да онај који сврши српску основну школу, и лепо изучи оно што се из овог предмета тражи, да може слободно ићи у контоар Рошилдов. А шта да се рече за Историју Српскуг У место главнијих историјских момената и личности писци овога програма унели су целокупну грађу из историје и старе и нове. Мислим да би излишно било и помишљати иједну реч за разлог да се може рећи: Ко научи све оно из историје што се у осн. школи тражи, може слободно издржати матуру из тога предмета у свакој гимназији српској.

На, реду су Природне науке. Знам даћу вам изгледати несувремен кад вам кажем, да је за тај предмет овладала читава, манија скоро код свију радника на основној школи. Да имам нешто при руци програм и да пребројим колико јединака ваља, изучити из саме јестаственице, и то изучити на дугачко и на широко, описујући их од

' главе до цете, за што је често потребно