Учитељ

327

једни ни други нису могли задовољити надзорнике школске. Примера ради да поменем ово. У старом школском распореду место програма из Зологије била је израђена целокупна класификација животиња. Разуме се да је тај предмет било потпуно немогуће свршити у основној школи, предајући јединку по јединку, за то се у то време и радило двојако. Једни су казивали деци само на карактеристику појединих Фамилдија, не помињући ни једне животиње, а други су опет бирали поједине животиње ио њима говорили. Па ма који ревизор да је долазио замерао је и једним и другим. Првима је говорио, да казивање о читавим Фамилијама није Зологија, а другима је замерао на сам избор. Ако је учитељ предавао о слону п тигру њему се говорило: „Зашто ви идете преко бела света и говорите о слоновима и лафовима, а заборављате да кажете деци о жабама што вам пред прозором крекећу.» Учитељи су по томе за идућу годину мењали рад, али до године у школу је долазио други човек с другим прнговорима: да се треба оставити жаба и пужева, јер ће то деца и сама у животу научити, већ да треба казивата о лафовима и нојевима и у опште о оним стварима, што се може у школи научити.

Ма како да је у учитељству било у то време много људи, који су и могли и умели бранити своје погледе на школски рад, опет је била претежнија помисао на ревизорску оцену, која је вредела и за моралну и материјалну награду учитељеву. Таке непевољне прилике и биле су узрок оном нервозном разбирању који је ревизор за коју школу одређен, и да ли је присталица старе или нове школе. Разуме се да је тај последњи месец био врло важан за основну школу. Бивало је тада и таквих покушаја, да се за тај месец измени целокупни годишњи рад, према погледима ревизора који у школу долази!

Па осим тога била је још и једна незгода. За њу ће знати добро сви они, који су имали прилике да добијају децу из више паралелних разреда. Учитељу је тада ваљало иди да утроши по два три месеца

#

' док доведе у свезу оно разполико знање,

добиједно од различитих учитеља, па да тако радећи не стигне,да посвршава. оно, што је њему у задатку, или преко свега, тога пређе, па да се целе године спотиче о те несугласице.

Све то укупно узевши и изазвало је онај одлучни захтев и од учитеља и од ревизора, да се изради нов и досадањи програм, — И програм је израђен.

·Господо, све ово што сам до сада казао, казао сам за то, да добијем земљиште те да ову појаву означим као велики напредак по основну школу. И доиста програм је школски са законом школским био од епохалног значаја, јер је у школи створио јединство, учитеља ослободио од тумарања а целекупну наставу поставио на чвршћи темељ, одакле се могла правилније развијати, и с тога гледишта он је био добар.

Нама је свима добро позната историја, израде његове. Први склоп његов поверен је неким групама учитељским, које на жалост нису биле спремне да изведу тако важну и деликатну зграду, нису зато, што је за то требало много вештих ругуа ин самог времена више. Џа ионо што су тада спремили, како сам дознао, није ни за грађу · употребљено.

Данашњи програм израдио је Просветни Савет или боље рећи комисије, које је Просветни Савет изабрао. Прва и најглавнија, погрешка која се тада учинила био је сам принцип са кога су при прављењу програма пошли. Да се у основну школу унесе заокругљени систем од свију оних знања, које чине опште обравовање, била је девиза свима овим комисијама, и уједно и главни узрок што јо данашњи програм немогућан. Мени, господо, нити време дозвољава нити бих се смео подухватити, да до сиИснице покажем на места која су у програму сувишна, и која би требало променити, али не могу прећутати да крупнијим цртама то покажем. Да почнем редом.

Прво је Наука хришћанска. Још пре прављења програма владала су два мишљења о овоме предмету. Једни су дока-