Учитељ

“ 326

боље умно и телесно него данас. Једном речи: народна једрина, благостање и срећа били би круна државног, наставничког и ђачког рада на овоме

предмету.“)

Ми овде тако рећи летимице бацисмо поглед на наставни план, и узгред само по нешто напоменусмо што би требало изоставити, тек колико да се учини места предмету, који предлажемо, а није нам била намера да изложимо баш све,

што треба избацити. За тај посао изабрат је на летошњој учитељској сњупштини одбор; и ми се надамо да ће он уложити озбиљан труд око тога, и да ће резултат његова рада служити на част и понос како одбору тако и целоме учитољству.

6. СОгптембра 1886. г. В. Врбница.

Крста Божовић, учитељ.

зАхпиСнИицИи 111 УЧИТЕЉСКЕ СКУДШТИМЕ

у. САСТАНАЋ држат 5. Августа 1886. године у Београду у сала

велике школе. ПОЧЕТАК У 3 по ПОДНЕ.

ПРЕДСЕДАВАО :

Филип Видаковић.

(СВРШЕТАК).

_ Потпредседник Јакша Големовић. Мало пре сам казао, да пре дебате о реорганизацији основне школе треба прегледати садашњу организацију њену, прегледати и и провритисати мане данашње осн. школе, па тек из тога извести закључак да садашња организација није добра и да је преустројство потребно.

Давашња наша основна школа састоји се из више елемената, који је чине, и један врло важан елеменат јесте школски програм, који, вако ми се чини, много смета, да српска основна школа одговара задатку

%) Наука о здрављу као засебан предмет у основној школи не би бог зна каке резултате дала ; све би било палијативно. Али поучавати децу о здрављу сваком згодном приликом, почев од 1 па до УГ разреда, дочекаће се сигурнија, успех. Прави учитељ ову дужност не сме ди замемари. Дакле, поучавајмо сваком даном приликом ученике о чувању здравља ! Редак.

своме, и због тога мислим да о програму говорим.

Мислим да ми се неће замерити, ако пре саме ствари свратим пажњу на оно време и прилике школске, у којима је данашњи програм постао. Ја се добро сећам тога времена. Сам сам постао учитељем баш у оном времену, кад се свршавала, борба између старе и нове школе. Стара школа са свима својим недостатцима била је тада на последњој бусији својој, и јасно се могло увидети, да ће се борба свршити на штету њену. Ма како да је тај излаз борбе годио свима пријатељима школе и напретка, у опште, опет је то време било врло незгодно за раднике школске, за нас учитеље. Новија педагошка начела, која, су кроз учитељску поступно улазила у осн. школу, у брзо су поделила и школске ревизоре на два табора. Једни (пристадице старе школе) ни за длаку не попуштаху од старога распореда и старинских погледа на школски рад и озбиљно замераху млађим новаторима, који су покушавали да по коју новину у школу унесу, други опет још озбиљније замераху свима оним радницима који бејаху конзервативнији у раду школском и одлучно захтеваше да се при раду у школи стане на модерније становиште. Па опет и при најбољој вољи ни