Учитељ

Једна од најбољих књига до сада јесте : Шететв 4 ЈизбисКот тотае ећ сиљдив рат (С. Сотраутб, Пбриће, Ргојеввепт апх Есојев погтајев, Гаптбаф де 1 Јавни. Рата, Гарташје Раш РеЈарјапе.“) — Ову су књигу усвојиле све општинске основне школе у Паризу.

У елементарном курсу држао се проФесор Сотрауте песталоцијевог метода очигледности. То је и најприроднији метод. Он води од конкретнога ка апстрактноме, од онога, што се може видети, и у опште чулима приметити, ка ономе, што се само замишља. Полази са особеним, па води ка општем. Даје детету створи и стварност, догађаје, па оставља, детету, да оно само о томе промишља, и ствара себи идеју о тој ствари. На овај начин износи писац пред дете лаке и основне слике о дужностима дечијим у породици, о користи друштвеног живота, о стању у Француској пре револуције, о начелима слободе, једнакости и браства, које је револуција прокламовала, о дужностима патриотизма, и о управи и влади земље.

Ув то има на уму писац не само циљ, да да ученицима неку количину знања о тим стварима, но се труди још више, да образује у ученика срце, да улије у њ љубав ка отаџбини, и њеним идеалним начелима: слободи, једнакости, браству.

Политика не, али љубав ка отачаству треба замста да се учи у осн. школи.

Даље у петом одељаку, тог основног курса, причају се неколики примери патриотизма. Ту долазе патриотична, деца, жене, грађани и војници. Као при-

2 5 Е

) Ми исписујемо цео Француски наслов књиге, те да би је могли набавити они читаоци, који се заинтересују за ствар, а владају језиком.

мо _

мер патриотизма у политичном животу узет је Вашингтон. Овде се описује живот Вашингтонов сасвим кратко и врло

"просто, и ту се показује, какве је велике

услуге учинио Вашингтон своме отачаству, и како га је народ за то прекомерно поштовао , а он при свем том, чим је била република уједињених држава основана и уређена, није хтео као Наполеон 1, да то употреби на своју личну корист, да задовољи своје самољубље; већ је блато отаџбине ценио више од свога сопственога, па се, као победоносни војсковођа, повлачи у тишину на своје добро у ЈВиргинији, и ту проводи време радећи у својој башти и учећи до смрти.

После ове приче, која заувима само једну страну у књизи, следују кратке рефлексије, које обухватају идеални садржај приче у кратвим ставовима, које је лако после упамтити. Нпр. овде су ови ставови:

1. Патриотизам није само у томе, да, се у рату брани отаџбина, но иу миру

треба бити патриота.

2. Патриот цени увек интересе отадбине више, но све своје сопствене.

4. Свак може служити свом отачаству, па ма чиме се он занимао, кад ради ватрено за срећу отаџбине.

За овим рефлексијама долазе „вејбања“, која нагоне ученике да искажу оно, што су научили, усмено и писмено. Овим се опет негује саморадња и навикава се ученик, да о свакој ствари мисли свестрано и дубоко; а не овлаш и површно.“) Код приче о Вашингтону | су ова „веџбања :“

3) Плиткост и површност! Ово су највеће и најопасније мане свију наших школа, ни једну једину не изузев. А бог ће га свети знати кад