Учитељ

__з88

Известилац одбора М. М, Протић. Господо, узвишено од смешнога удаљено је само један корак. .... Ово је питање тако узвишено и деликатно, да му сваки са страхопоштовањем мора приступати. Но у исто време оно је и тако њежно, па, ако му се учини и најмања неправда у схватању, оно постаје смешно. С тога будимо обазриви према њему.

Из говора предговорника увидео сам, да многи погрешно разуму говор у начелу о

основици и говор о појединостима. Пред-

лог Главног Одбора Извештајни је Одбор пропратио приметбама и поднео их у своме извештају скупштини. У томе извештају трудио се је одбор да скрене пажњу скупштине на правац, којим треба дебата да иде. Ја ћу сад прећи тачку по тачку тор извештаја. и потрудићу се да објасним побуде, које су руководиле одбор, да их скупштини изнесе.

Тачка 1. гласи: (Чита из извештаја). Да се зауставимо мало код ове тачке.

Скоро увек, кад хоће нешто да се преправи и реормише, оно се гледа на основу те установе, и ако је она погрешна или рђава, онда се и сама установа мора изменити, реорганизирати. О тога ћемо и ми најпре да потражимо: каква је основица, данашње основне школе

Данашња основна школа нити је установа државна ни општинска, она је пасторче њих обеју. Ако има што да се заповеди, ту се држава сама намеће за тутора, а ако има да се што за њу набави, општина се извлачи испод дужности, у коју је увлачи држава. Школа остаје на средини, остављена сама себи, па се превија за милост час око једне, час око друге. Па кб је она и шта ће она, кад нема властита господара > Оваква каква је заиста нема узрока што постоји, јер она нити има какве тачно одређене задаће, нити има ма шта на себи што би јој оправдавало име „народна“ као што се она, често назива. Јер овака народна установа мора, бити одсјај даног друштвеног стања тога царода. Она мора да служи народу и његовим цељима. Она мора т.р. да му помаже у његовим свавидањим по-

словима. Међу тим ми не видимо код наше осн. школе, што с правом може узети име „народно.“ Маса нашег народа не види никакве вајде од њих Само нека мала мањива, која, шкољујући се даље, може њоме у неколико да се користи. Већина пак, не видећи од ње никакве користи, нерадо даје децу у школу, Али приморани законом а необезбеђени могућношћу, они шаљу децу у школу, само да небуду кажњеви, не водећи о њима никаква рачуна. А ђаци"... Какви су они, шта раде онир....

Гладни и жедни, голи и боси, без икакрих потреба, они не само да губе симпатију спрам школе и науке, него се у њима развија још и антипатија, одвратност. Они у школи не виде ону радозт и уживање, јер су пуни туге и очајања; они у науди не виде ону узвишеност и сјајност њених истина , јер су сами понижени и мрачни; они не осећају милину и сласт у лепим вештинама , јер им је цео живот горак и немио; у школи им не траже да уче — у куђи им не траже да гладују; у шкоди им траже хартије, пера, мастила и других потреба — у кућн нема ни коре сува хлеба, у школи им траже уредност и чистоћу у кућим им је највећа неуредност и нечистоћа. И може ли ту, господо, настава уродити обилним и спасоносним својим плодом! Могу ли код таке деце продрети иу душу се уселити оне узвишене и ведичан-. ствене истине наукинер Заиста не. Данашња оси школа неосигурава маси школовање. Њена самосталнос није ниуколико осигурана. Подизање њиово врши се на, са свим погрешним основацама. И услед свега тога она не испуњава своју задаћу, она само парадира као школа, и с тога је ваља преустројити.

Ја довде рекох о осн. школама у опште, а Извештајни нам Одбор скреће пажњу да у томе разликујемо ниже и више основне школе. Да речем и о томе коју.

Више основне школе су са свим нова установа. И с правом смо могли очекивати, да ће оне заузети бољи правац од ниже основне школе. Међу тим испало је обратно. Ми у њима наилазимо само на нато-