Учитељ

миланост предмета без икакве практичне

примене. Изгледа ми, да је се мало о њи |

овој цељи водило рачуна. У осталом све што сам до сад казао о нижој осн. школи вреди и за више ден. шксле.

Тачка ЈГ извештаја гласи: (Чита из изваштаја...... Да се и код ње мало зауставимо. Науком је доказано, да све гране друштвеног живота стоје у непосредној узрочној свези. И реформа једне установе само ће онда бити од трајне вредности, ако собом повлачи и реформу друге најближе јој установе на истом темељу. О тога је Извешт. одбор и скренуо пажњу скупшт. на то, да ли стоји у каквој свези реоргација основне школе са реорганизацијом најближих јој установа, као: општине, среза, овруга итд. Јер, заиста, тип данашње осн. школе исти је који и данашње општине, среза итд, И ми не можемо говорати о реорганизацији основних школа, 4 да не имамо у виду и реформу блиских јој установа. Само подизање данашњих осн. школа условљено је организиз. општине. Ми данас имамо по 2—8 школе, које су само по У, сах. удаљене једна од друге, међу тим ни једна не ваља. Зашто ту не би била једна школа са интернатом, аутономном управом и са по 4, 5,6паин 8 наставника. Јер, признати се мора, да данашњем моралном васпитању највише шкоди то, што се деца веома кратко навреме налазе под надзором наставника, а међу тим у кући и на улици гледају најразвратније појаве. И сами наставници | таким школама радије би вршили своју дужност, кад се налазе у друштву, него кад се један сам у каквом пустом месту налази као калуђер. — Толико сам сматрао за нужно да кажем о овој тачци.

Трећа тачка извештаја, гласи: (Чита из извештаја).

Шта је руководило одбор да скрене пажњу скупштине на ово, довољно ће бити ако једним примером то објасним

Познато је, да се све школе не налазе у истоветним месним приликама. И сваки наставник, ако хоће савесно да врши свој

посао, мора претходно да проучи прилике у којима се његова школа налази. Те месне прилике условљаваће и овакав или онакав програм, план и распоред предавања. И то ће, мислим, много боље извршити учитељски савет, него централна просветна, власт, која прописујући програм и распоред часова, има у виду општност задаће основне школе, а не и поједине месне прилике. Из овога се види, да извесне месне прилике условљавају извесну самосталност основне школе, с тога је Извештајни одбор и скренуо пажњу скупштине на ову ствар е да би она констатовала, у коликој мери мора бити осигурана самосталност основне школе 2

Четврта тачка гласи: (Чита из извештаја)..... Сваки се рад цени, господо, према његовој производности. И ма да се умни рад са прокзводношћу равна механичком раду, ипак не добија више или мање вредности у колико је он практички применљив. Џа пошто и школа свој теорћски рад мора у извесном ступњу иу практику приводити, то јој се мора дати и могућност за то. Нпр. у местима земљорадничким мора школа да има известан комад земље, на коме ће децу практички обучавати рационалном обрађивању земље; у местима пак сточарским мора школа имати разне врсте стоке итд. Приход од тога рада долазиће у школску касу, а поједини производи употребљаваће се на исхрану ученика у интернату. Ето то је имао у виду одбор, кад је тражио од скупштие да каже, на којим основама мора да се базира реорганизација основ. школа у потледу Финансаском, економном, производном и радном.

Из свега овога што сам до сад рекао излази, даје овим сасвим обележен правац скупштини у претресу овог предлога. И ако се у овом правцу пође, доћи ће се до чистих и тачних резултата о нужности реорганизације основних школа. И тек онда ће се моћи донети одлука, на основу које би могли поједини чланови и пододбори да раде на прикупљању материјала, како би се на ТУ-ој учит. скупштини могао донети