Учитељ
ул
5. Да по новом Буквару самоуци пе могу ништа учити, а то је рђав доказ за прву дечију књигу.
Више нећемо ништа да кажемо, и ако имамо још тушта и тама ситнијих и крупнијих примедаба. Али позивамо све учитеље , који предају по новом Буквару, да нам пошљу своје примедбе и да кажу све рђаве ж добре стране његове. Кад добијемо што више примедаба на нови Буквар од стране учитеља, ми ћемо га претрести од
" слике „ос“ до оних бројева, који су у Форми купе изложени и показаћемо његове добре и рђаве стране. Тада ће се видети, колико имају права г,г. референти што се љутеи што се туже суду на оне, који пишу о новом Буквару.
Неколико географеких бележака: — Беч је имао на крају 1885 године без војске 1,231.000 душа. Странаца је прошло кроз Беч те године 229.586.
— Мадрид је имао, по званичним извештајима, 1. Децембра 1885 год. 508.405 обитаоца.
— Египат је бројао 3. Маја 1882 год. '6,866.881 становника.
# Висина чврсте земље над морском површином износи просеком 900 стопа.
– 18. —
Људство у Србији. У новембарској свесци журнала „Хумболт“ налазимо ову белешку:
_ „Број душа у Србији износио је у децембру 1884 г. (по саопштењу које је учинио г. Јакшић, шеф српског статистичког бироа, париском географском друштву), 978.07)
мушких и 928.089 женеких, скупа 1,901.118, |
тде је 878.817 ожењених. Године 1885 је било 16.911 женидаба, 90.148 рођења (међу којима 348 ванбрачних), 57.911 смртних случајева и 1325 брачне и 98 ванбрачне деце мртво рођене.“
Минералне воде у Босни и Херцеговини. — Аустриска влада изаслала је била ове године професора Д-р Лудвига, у Босну и
Херцеговину, да испита тамошње минерадне воде, и он је наишао преко 50 места са минералним водама. Најзнатније су оне код Бањалуке, Сарајева и Доње Тузле.
(— ен).
Највиша штација за метеоролошка посматрања у Европи (а можда и у целом свету) јесте она, која је ту скоро довршена | на врху „Сонблвка“, снежног брега у Салцбургу. Штадија се налази на 8108 метра
над Јадранским морем. (— ен).
Брзина, саобраћаја помоћу телеграфа је изранредна. Један пример за то је телеграм од 69 речи, којим је гувернер Викторије, енглеске насеобине у Аустралија, јавио отварање изложбе у вароши Медбурну. Тај је телеграм прешао огроман простор од 21.487 клмтара, од Мелбурна до Лондона за 28 минута. Кад се помисли, да није могуће, на великим растојањима да се телеграфише непосредно оном струјом из отправне штадције, но да се узимају у помоћ свакојака срества (као транзлација), а често мора депеша и по некодико пута у путу да су препише, да се прими и опет даље отправи, и да куцање иде полако само по себи, — онда је ово заиста, изванредна брвина. Само 28 минута треба данас човењу, док саопшти своје мисли таман с једнога краја света до на други! И још кад се помисли, да је електрична струја ишла непрестано кабелом, подморским телеграфом, онда се заиста човек мора дивити оволикој рлости. Ала, кад би нешто устао Кнез Лазар или Краљевић Марко, што не би веровали својим очима и својим ушима! Па још кад би видели телефон !... Љулдство се развија, оно вечито напредује. У нас се користи тога напретка, слабије осећају, јер нам је мање и познат. А мало нам је познат, што се некако мало и разбирамо за њ. Старајмо се да га што боље познамо, и да се што
боље користимо њиме. — ни