Учитељ

тек онако човек у опште, но је он дичност: име и лице, које има свој положај у друштву и припада извесном народу, те је тако дакле и индивидуадно, народно и опште-човечанско образовање у самој ствари једно и исто; и оно треба да преставља јединство у томе, што ће енциклопедичности, која тражи разноврсност, видити се уједно и специјалност, која опет даје пренмућно један ма какав правац. Јер кад би образовање било само специјално, пало би у једностраност, и не би се постигла цељ образовања у опште, а исто тако и енциклопедично образовање без специјалног изгуби се у једностра-

ности без цељи и ако не проникне мл у коју страну. Накратко рећи специјалност не треба да прелави у педантску ограниченост, а енциклопедичност не треба да је површна.

Како ће се све то у нашој новој Прштравној школи извести и уредити, и који ће метод у њој господарити :не знамо. Па за то о томе не можемо ништа више ни говорити. А кад се школа отвори и отпочне свој рад, поред онога што је у књизи: „О народности у општем васпитању“ речено, — проговорићемо још коју односно те школе и

њене задаће. ј Сима Милојевић.

зАПИСцИцИ 111 УЧИТЕЉСКЕ СКУПШТИМЕ

УШ. САСТАНАЋ држан 7. Авауста 1886. године у Београду у сали велике школе.

ПОЧЕТАК У 8 И ПО ПРЕ ПОДНЕ.

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДННЕ :

Јаков Голсмовић,

Поетпредсеник. Господо, састанак је отворен. На дневном је реду бирање управе, но пошто неколико чланова изјаснише, да би пре тога требало да дође један предлог о уписињу у друштво Св. Саве, то ако је скупштина вољна да чује тај предлог, (вољна је), молим вас да секретар прочита.

Секретар Вуловић. Чита: (види прилог под Х.).

Потпредседник. Прима ди скупштина, овај предлог 2 (Прима).

На дневном је реду бирање управе, али има један разлог, који говори да треба најпре одредити место за идућу скупштину, јер ће се према томе удесити и кандидациона листа, за Гл. Одбор" (Чује се: пека потпредседник одреди место).

Мил. Чабрић. Ја бих имао да дам неколнко разлога, где би требала да буде до године скупштина. Олушао сам од неких да су противни, тто је скупштина у Београду, али ја мислим да треба опет да буде у Београду ; јер Београд је престонца, где учитељи поред скупштине свршавају и други посао. После Београд је место где могу људи и са стране да дођу. Београд је „згодан“ п с тога, што је према одлуци потребно, да се приреди изложба збирака, а то је у њему и најзгодније да се изврши. У Београду је могуће да нам састанке походи г. министар просвете и с тога сам мишљења, да је неопходно нужно, да се идућа скупштина држи у Београду.

Потпредседник. Молим г. говорнике да буду што краћи, јер у десет сати морамо ићи на парастос.

Коста Андријалшевић. Моје је мишљење да скупштина не буде у Београду, него у Пироту или Нишу. (Жагор).

Подпредседник. Је ли вољна скупштин, да реши ово питањер (Вољна је). Ја предлажем да се акламацијом усвоји, да Бео-