Учитељ

Р

тражила оба детета ту јабуку. Једно рекло : „Дај мени мајко, ја те боље волим“, а друго рекло: „'и ми дај мени мајко, ја те боље слушам.“ Мајка није хлела да да ни једном ни другом целу, но им подели и да.

— Знате ли по колико су добили о По једну пољутину, вели Анђелко Јос. Шта мислиш Богоје, по колико > — По једну полутку. Јест.... А би ли ти умео написати (нашарати) на табли јабуку >

— Умем.

= Де.

Он узе креду и поче да пише словима — јабука, па написао — јакб.

— Јес написао Р

— Јесам.

— Ааа... нисам, посмео сам се.

— Како би ти написао, нашарао (чим чују реч „нашарао“, то знају да треба на-

цртати) Тово >

НЊИНЕВНИ ОГЛАСИ

— Ја би написао један котурак.

— Дед' на твојој табли напиши то

— Е депо. Дед' и ти Благоје напиши на табли котурак 2

Написа. Ја му рекох да то подели на два детета, а он лизну прст, па хтеде да превуче преко котурка, који беше шатиран кредом (то беше сам Благоје ишатирао). Ја му рекох:

— Џа де подели кредом 9

Он се мало насмеја, па рече:

— Не може с кредом.

(С тим је казао да се истина не може исто истим делити, или ако се дели, не изгледа као дељено, но накаламљено.

Ја се на његов одговор мало насмеши, јер ми беше нешто мало и смешно, ан беше ми мило што се сетио, па казао оно, што не сматра као дељено, ако се заиста, не раздвоји једно од другог, што да је урађено црстом мокрим, изгледало би заиста као одвојено.

Растураче књиге: „Слике и догађаји | из Азије и Африке“, који и поред толиког чекања до сада не вратише књиге, пити новце послаше за продате, молим: да то учине најдаље до 15. Јануара њдуће године. И сувише је кад се четири године чека. За то, ко до одређеног времена не врати књиге или не пошље новце за њих, сматраћу, да спада међу опе људе, којима се мора другим путем доказивати, да такви поступци ни мало нису похвални.

Прево диљац.

„Слике из сеоског живота.“ Написао Јанко Веселиновић, учит. Прештампано из „Шабачког Гласника.“ Издала штампарија А. Славуја. Цена 1 динар. Штампарија А. Славуја у Шапцу 1885 год.

„Невен“, Чика Јовин лист, доноси у

своме двадесет првом броју за год.

1886. овај садржај: 1. Иш голуби! песма (са насловном сликом) од Л. 2. Гасенди. (С Француског — Васићева. 3. Искрице од чика Васе. 4. Нешто о води. 5. Црквица на брду. (С немачког), песма од В, Н. 6. Анаграми. 7. Шта се догодило с очевим шеширом. Олике без речи. 8, Ево јесени наново. (Петефи), песма од М. П—ћ. 9. Ево снега, песма (са сл.) од Чика Ваје. 10. Дедал и Икар..11. Јесенска песма, од Јов. Манојловића. 12. Мој „Ромул“, превео са словеначког Ђ. О. Натодски. 18. Записи од Љ. П. Н. 14. Претен са драгим каменом, превео А. 15. Кад се шта изумело. 16. Даштања. 17. Новије књиге.

Рукописи и све што се тиче уредништва, шаље се на адресу: от. Јоратоове, Убеп ТХ. Ротсебатдаззе Мт. 56. — „НЕВЕН“ Чика Јовин лист излази двапут месечно на читавом табаку. Цена је за Аустро-Угарску на читаву годину 4 Фор. на пола тодине 2 Фор. За Србију и Црну Гору и