Учитељ

Д. Ј. Путниковић. Ја не знам за што да није потребно да се неколико учитеља пошаље да виде школе по другим земљама, Ми видимо да наше школовање не ваља, али не знамо какоби било боље. Ти људи помогли би нам. Кажу неки: имамо доста професора, који су били тамо, па нас могу у томе помоћи. То не стоји. Професори ти нису ишли тамо да проучавају школе, но да уче по универзитетима ; и ако је кои погледао кад год на школе, гледео их је професорским очима, а не учитељским. Па баш за то требало би послати неколико учитеља да виде како ти људи на практици раде са школовањем. Они би после о свему известили нас, а ми неби морали примити све то туђе, него само оно, што је за наше прилике добро. (Чује се: врло добро).

Благоје Недић. Ја сам противан овом предлогу за то, што је врло мали број учитеља, који владају страним језиком, а друго то доста и кошта, а ми сви врло добро знамо Финансиске прилике наше државе. — Друге су прилике у Немачкој, Француској, Енглеској и др. зап. држава“ ма; ја мислим да ће бити боље да ми изучавамо наше прилике код нас, а не у Француској и Немачкој. Код нас је баш та највећа погрешка, што смо ми копирали школе других држава, које се не слажу са нашим народом, па се после чудимо што нам пе напредују школе. (Чује се: врло добро).

Мусулин. Олажен се са говором г. Недића. Наше домаће потребе наши су најбољи учитељи, а они који хоће да иду на страну, они оће да тамо прођу и кад се врате да буду професори или министри. (Смеј).

Ник. Стојановић. Господин Недић рече да нема људи који знају стран језик То не стоји, јер ако не знам ја и он има ко зна. Кад смо копирали до сада, и ако копирамо опет ми не морамо усвојити све њихово, него ми можемо усвојити оно што је добро код њих. Г. Грујица се изјаснио да треба да штедимо. Заиста треба да се штеди, јер ако дође нужда за лист треба, 500 дин., а замислите колико треба још

н-

за ових 15 људи који ће спремати програм. Треба им најмање за путовање по 18 дин. то је 150 дин. за долазак и толико за одлазак то је 300 дин. Троба им да седе 10 дана по 4 днџара по предлогу, онда је то 600 дин. и сума од 300 дин. то је 900 дин. И сада кад се дода сума за лист, излази да Главни Одбор треба да потроши 1400 дин. А шта остаје у готовом Р Ништа. И ми бисмо упропастиди нашу готовину. За то мислим да треба да буде мањи број нпр. 10, јер ће тај предлог опет доћи пред скупштину да га она претреса, а извесно да мањи одбор нпр. од 10 неће бити глупљи од оне 15. (чује се: да се реши).

Џетар Никетић. Кад смо донели коначну одлуку о предлогу Главног Одбора, ми смо одлучили да га свестрано проучимо, Да би се то постигло ми не треба, да посматрамо лаше унутрашње прилике, које на сваки начим треба највише да посматрамо, ади мислим да треба да посматрамо и оно што је код других народа добро. Џа за то велим да је предлог Извештајнор одбора врло уместав што вели, да г. министар два-три учитеља пошље на страну, да они два три месеца проштудирају тамошње школе. Они неће тамо да штудирају науку па да буду професори, већ да иду из школе у школу и да њиде како ву оне уређене, па ће после поднети извештај и кад станемо доносити коначну одлуку, ми ћемо тај извештај имати на уму. Што се тиче одбора 15-орице, ја мислим да може да буде и мање од тога. Рецимо нека буде 5 и ових са оном 4 на страни могу да проштудирају то питање ва ТУ учит. скупштину.

Јоксим Марковић. Нени се чини да је ово лепа жеља кад се предлаже да се пошље неколико учитеља у готово све западне културне земље да виде како су школе уређене. Но, ако сте вољни да знате како су уређене школе, онда се то може постићи на лакши начин. Министћретво просвете има у Бечу књижара, који вам може набавити све законе о уређењу школа, ако хоћете из целог света, и из којих ћете