Учитељ

2

тајна решити може. У ономе часу, кад човек психички позна целог човска, у том ће часу човек бити савртен, срећан. Ова проблема још нијс решена. (Стотине година састају се на путу овог решења ; хоће ли се икад ова заганетка разјаснити, то је питање на које се не може дати одговора. Али величина и тешкоћа овог задатки доводи у очајање само слаба човека, 84стаје га клонутог духа; човека пак са

вишим погледом и еластичном енерђи- |

јом охрабрава и улива му вољу да тим више своју снагу развије. Учитељ пак је пионир у држави. Он предњачи

у друштву на пољу његовог усаврша- |

вања, тј. на пољу остварења поменуте мете. Појмљиво је само по себи да што је он способнији , тим је и сигурнији пут напретка. А ко ће га неправити способнијим ' Наравно држава, која га је сама себи створила и која зато мора и да има срества да свој створ према својим потребама дотерује и једнако усавршава.

У уџитељу мора да се оличи, у извесној бар мери, целина напретка оног друштва, у коме он ову важну улогу заузима. Истина не може се тражити да свави учитељ буде светило умно, али не сме се допустити, да он буде средсреда помрчине, јер овом случају, при свим његовим другим својствима, он не може ону цељ да постигне, која се њиме и посредством његовог рада постићи жели. Човек, који у данашње дане заузима у друштву положај учичеља , треба дакле да оличава у себи снагу умну. Он разуме се не мора бити на оној висини, на којој је био наш учитељ Доситије Обрадовић. Доситије

је истина свој народ оставио иза себе

кроз васпитну школу.

за читаво столеће, али се Доситије не рађа у евакој већ можда у столећу или такве не можемо

десетини година, ни тражити. Али ппак морамо захте-. вати, да учитељ оличава у себи сву суму просвете, која у извесно преме постоји, И ту се опет сусрстамо са задатком саме државе. Учитељ треба да буле данлс на висини просвете, сутра већ неће бити тамо, јер је цело друштво од јуче до данас коракнуло напред. Он се дакле мора свагда налавити у покрету развитка умног. Расадник за умни живот, то је школа. Шкбла има васепитних и стручних. Оваки човек, који неће у нашем столећу да, представља абнорман појав, мора проћи Ма шта он доцније био, пли управо да кажемо мам тишта доцније у животу не био, једно треба да буде, ато је изображен човек, члан напредног друштва. Општа култура не мери се по ороју умних светила, већ по маси обравованих. Држим дами сад неће нико порећи, да онај који учи другога мора имати извесно знање. Код нас се истина не постављају више људи за учитеље, који не би били за то спремни, који не би били способни да врше ову дужност. Дакле, држава

према овоме мора имати такве школе,

које би могле дати толико знања, која су за учитеља нужна. Неки мисле да наше садашње учитељске школе одговарзју потпуно своме задатку, а неки чак веле, да питомци који излазе из њих премашају са знањем, па за то би требало свести учење на три године. Мени се чини да смо се ми у томе до некле и варали; површна образованост, кавву наша школа већином даје ствара многи пут полутаност, а ретко