Учитељ

Све што бих казао и о осталим званичним стварима, били би опет предлози. А не вреди ми ни предлагати док не ви дим најпре, да ли ће бити слоге међу учитељима, да се овај први, о премешта-

јима, прими.

Иза овога долази рад „Просветног Савета“. И о томе нећу дуљити лакрдију. А не би ни лака ствар била о томе говорити. После долази два пут „Димитрије Јосић“ и један пут Милица Н. Н. Н... Николића. Шта бих могао о њима писати. Господин Јосић припада Учитељској школи, ин због

тога би морао најпре суд решити, да ли ја у опште о њему у „учитељу“ могу говорити. А г-ђица Милица,Н. Н. Н. Николића, — шта бих имао о њој да кажем. Мањ да поновим оно што је и у „Пр. Гл.“ речено : „Прегледала“ нацрт „и одобрила, само предлаже, да се женски јвзик поправи.“ Леп пример искрености и самопожртвовања, на који би требало и остале женске да се угледају. Да додам томе још и „сунце је грејало“, па шта могу више о њој говорити.

(ПРОДУЖИЋЕ ОБ).

ЈЕДАН ИЗУЗЕТАК У БЕОГРАДОКИМ 008. ПАКОЛАМА

Позната је ствар да у раду у шлоли много смета то, кад деца доцкан долазе у школуОва незгода много је вућа по варошким него по сеоским школама. Сеоска деца обично долазе раније у школу; а које не дође до 8 сати, обично никако и не дође тога дана. Међу тим варошка деца, обично задоцњавају и то више пре подне, него после подне. Тога зла има више мање по свима школама, како у млађим разредима тако и у старијима. Да ли у томе Београд у нечему чини неки изузетак од осталих места у Србији, ми не знамо, али једно скорашње наређење министра просвете учинило је један изузетак за прве разреде београдских осн. школа. Расписом министра просвете од 17. Новембра ов. Г. ПБр. 12.427 наређено је да ученици и учениде [ раз. београдских ооновних школа, долазе у школу у 9 часова пре подне место у 8.

Да је доцне долажење у школу једно зло, то је истина; али нама се чини, да се овом злу не може стати на пут овим начином. Што деца, доцкан долазе у школу, има у главном два узрока: један је сиротиња , други је лењост. Тако је бару Београду. Деца сиромашних родитеља задоцне највише за то, што су слабо одевена или што јутром морају ићи на воду, на пијацу, у бакалницу да послушају ро-

дитеље, или немају код куће сата, те не знају кад је време за школу, нарочито у зимње доба кад је јутро облачно. Деца богатијих родитеља задоцне највише за то што их родитељи лење, а не пострекавају на рад. Таква деца немају готово никаква посла да посвршавају изјутра пре школског времена, као деца сиромашних | родитеља, па и опет чешће и више задопњавају. Таква деца увек су добро одевена, те могу и по најгорем времену доћи у школу; у јутру их чекају очишћене и спремљене хаљине, спремљен доручак итд, Ту се дакле не одоцни из нужде, него што се деца лење или сама, или их родитељи лење. Ми смо имали прилике да толико пута слушамо, како се дете каквог чиновника вли богаташа каквог правда да је задоцнило за то, што није био још готов доручак, што га мама није хтела да пробуди итд.

То су главнија и обичнија два узрока, са којима деца одоцне за школу, У првом случају се то чини из нужде, у другом не. Да напоменемо овде још само то, да београдека деца мање зидоцњавају из нужде, јер међу децом која обично задоцне за школу, сразмерно више има богаташке деце него сиротањске. Па кад је тако у ствари, онда да ли треба ићи на руку онима, који могу доћи на време па нећеју,