Учитељ

„Од ближег даљем“ то ћу узети као основно правило. Треба дакле да почнем од онога, што ми је у овај мах најближе: ако буде буква, онда од букве, ако грм, онда од грма и т. д. Обрнем се на све стране око себе да разгледам шта ли је ближе, а шта даље. Нигде букве ни "од лека, нигде грма, па на коприве; преда мном стоји нешто, што „живо није, а уме ла говори.“ Да ли судбина, хтеде или слеп случај донесе, то не могу „угонетат“ — тек преда мном се од некуд обрате „Просветни Глљасник;“ он ми је сад најближе и од њега морам почети. Али у овој свесци која ми је сад најближе, као и у свима осталима има различних чланака, који говоре о разним предметима. Да говорим о њима у опште, огрешио бих се о оно правило: „од појединога општем,“ Морам дакде најпре разгледати поједине чланке у овој свесци, па тек онда могу говорити, ако хтеднем и времена буде, о целој овој свесци у опште.

Да почнем баш од почетног листа. (Насловни лист могу изоставати), На прво место долазе укази, а ва тим премештаји постављања, и друге званичне ствари. Шта, бих могао о томе писати. 2

Укази се и онако нас и пандура мало тичу. Могао бих споменути само то, да су пандури „ванџирали“; али и мисмо. Они су изгубили своје име, ми смо наше задржали. Опет смо, дакле, у добиту; опет нам морају завидети.

0 премештајима, исто тако, мало би се шта, могдо рећи. Сем ако би било умесно да, се то чини на овом месту ја бих изнео Један предлог. Сам тај назив „премештај“ веома је незгодан и не означује верно праву ситуацију, која се хоће њиме да именује. А ево за што. Каже се и безусловно се захтева, да учитељ предаје све очигледно. И то се не може никад спорити. И при изучавању своје Домовине учитељ се тога начела мора држати. Он треба, вели се, да најпре очигледно упозна са својим ученицима своју најближу околину, па одатле постепено да све даље иде, док не · обухвати целу Домовину. Све то, даље се

8

каже, треба да је основано на очигледности. Лепо, пријане. Али запитајмо се ми сад: како ће учитељ предавати све то очигледно како он може дати јасну и верне слике својим ученицима, о целој Домовина, коју није ни он сам никад целу очигледно посматрао, од које дакле, ни он нема верну слику у својој рођеној глави Зар то пије ужасна противуречностР! И шта ради Министарство просвете са тако званим „премештајима.“ Ништа друго, него потпомаже очигледност при изучавању наше Домовине. Оно само шаље учитеља из једног места у друго, из једне околине у другу, да би му тако дало прилике, да очигљедно упозна целу Домовину, те да после о њој може очигледно и својим ученицима предавати. И према томе, правило би било, да буде тако наречених премештаја у толико више, у колико се у Министарству просвете очигледност правилније и боље схваћа. У опште премештаји су добар педагошки знак за нашу школу. Зли људи, наравно, тумаче то друкче. Али и на први поглед лако је увидети да се они варају, и да Министарство допста нема никакве друге цељи, рад које би премештали учитеља, сем очигледног позивања Домовине. Зар нам за то није довољан и непоколебљив доказ само она околност, што се сваки учитељ, ено, одмах премешта #3 једног места, чим то место и ту околину очигледно упозна, и тако му се отвара прилика, да и друго место очигледно посматра. А кад Министарство не би тако радило, онда како би учитељ добио прилику да упозна очигледно целу Домовину Р Без честог премештања, не би могао ни да пре-

_ даје очигледно. Из тога нам је већ јасно,

да је мој назив веома нетачан и незгодан. И за то ја предлажем да се реч „премештаји“ односно учитеља замени са: „Учитељске екскурзије за познавање Домо-' вине“. Ово је требало а и могло је, да буде одавно. само да је било слоге међу учитељима. Али куд ћеш, кад пуста неслога влада, па се људи тиме користе и још по старински пишу: „премештаји.“ Па да човек не пукне од мукеР!

пен пол ОНА о да ва о 5

ава Ба аса он донио и 4 2. а 5

ова ава авина ама ено а ++. 5