Учитељ

од шале, и да нећу збиља учинити, ја ћу овде изнети скиду тога другог предлога. У њему ће бити ове мисли:

У нашим школама је до пре неколико година био принцип очигледности са свим непознат. Сад је се и он почео одомаћавати у нашој школи, али се веома погрешно ехваћа. Докази: извештаји основних и средњих школа, у којима се права чудеса и крајње незнање очигледности може читати. (Цитати из тих извештаја). Пре је влалала сама књига, и из ње се бубалон сва мудрост црпела. Сад се ударило у неке „апарате и слике.“ Посматрање самих предмета, у природи опет се занемарује. И надзорници основних као и старешине средњих

школа , често захтевају слике и од оних

предмета, које деца у самој природи могу посматрати, или такве „апарате“ п „учила,“ која свако дете, коме је Бог дао две руке, може направити. Услед тога сен принцит саморадње и развитак мишљења своди на патољајску саморадњу: ученик понавља што чује од свога учитеља, само то мало модификује у колико не може да каже баш онако. како му је учитељ казао — исто онако, као што и папагај попови глас, који чује, само мало измењен, јер не може верно да га репродудира. — Узроци тога: незнање и агински рахатлук. Друго је већином узрок првоме. — То чини, те се траже онолики апарати а то чинн, те се не може „ни ове године довољан успех да постигне.“ — Дар није то преступ учити коприву, грм, букву, јагорчевину и остале биљке, које се у сколини сваке школе налазе, по сликама, па и по хербаријумима, па онда ићи једног библијског дана у природу, те их гледати Р — Од куд се онда сме спрдати са оном речи „очигледност 2“ Од куд може бити очигледности докле се учи по слици и књизи оно,

39

што се у природи може посматрати, и докле се траже неки Фамозни апарати и „учила“, која свако дете може уз помоћ наставнивову направити И где је саморадња, кад се тако ради Р У чему се она разликује од саморадње, коју код папагаја, видимор — То треба лечити. Може се учинити без ситне паре. Министарству не треба никака индустрија, па да то постигне. — Докази за то — завршна реч и предлог : да се сви наставници, који траже индустрију, слика, букава, грмова и разноврсних апарата, које они треба са ученицима да праве, позову на заклетву, којом ће се обавезати: да неће ништа по слици, Књизи и апарату предавати, што могу у природи посматрати, да неће најпре учити по књизи па онда ићи у природу и да неће више кидисавата на индустрију. Та заклетва, да буде с великом свечаношћу. =— У место „Во имја оца“ итд. заклетва ће се почињати овако: „У име Џеихологије и Дидактике и оне аномалије: велике школе без Педагогике.“ — Треба дати слободу људма: ко хоће нека каже амин, а ко неће, не сме се принуђавати (само му треба шанути. да несме рећи нешто противно место амин).“

Ово је са свим кратка скица оног предлога, који ћу ја поднети министа рству, ако не буде слоге за подизање индустрије у министарство просвете. —

Ако буде здравља и лепа времена, ја ћу гледати да разгледам и остале извештаје средњих и основних школа. Ту ће бити прилике и сувише да се говори опширније и о очигдедности и о саморадњи. — Јер и ово што овде написах :

Ка, из руге, то би у почетку.

Вукотић.