Учитељ
оволињу бригу око 109), нашег становништва , 2 ОВИХ 9деј,, које су темељ и крајњи диреци овој државној згради, оставити у запећку. Место свега овота, њима дати основну школу са једним учитељем у 4 разреда, и једну глобу продужну школу, која нема никаквог резултата, — мало је. Ово не само што није умесно, него је и ужасно неправедно, јер ових 907, дају сваке год. по 2:5 дин. о порезу за школски Фонд, а од сад ће давати по 34 паре дин, за сваки динар пореза непосред. Дакле они највише дају а за то најмање добијају. Из овога што до сад рекох види се јасно да ја хоћу да и поседима буду више основне школе а не само по ва рошима (из горњих разлога).
Сад да видимо је ли могуће установити вилше осн. школе по селима.
Данашњи је век — век материјализма. У садашње време скоро сваћи човек готово од сваког свог посла оће неке користи, па и наш свет, као отисак духа овог времена, оће користи од свачег, па и од школа, с тога сеоске више осн. школе морају имати на себи поглавити тип стручних школа; а пошто се наши "сељаци највише занимају пољопривредом то и ове више осн. школе по селима, морале би бити пољопривредне. У њима би се морала учити ова грана наука теоријски и практички; а судећи по програму за ове сеоске школе, та је поглавита цељ и сада њима намењена. Без сумње, у тим школама треба се учити модерној, рационалној, пољопривреди, с тога би оне имале и још једну цељ, а та је да својим примером уче ф околину у којој су, а не само своје ђаке. Да пак оне то буду треба много.
у
х
54
Треба управо оно и онолико, што ни једна сеоска тиколска ошитина не може набавити, па ма како их груписали. По селима сад не могу бити више основ. школе, као што треба, не само зато, што ил не би могле поједине школе издржавати, јер „мало руку малена т снага“, него још и за то, што поједине сеоске више осн. школе не могу имати ни довољан број ђака да се може трошав око њих рентирати, и да би могли, без штете по здравље, на отштном пољу радити. Не могу имати доста ђака за то, што не може више да се прими у нижу осн. школу, а у њу не може винго да се прими за то, што има једног учитеља а 4 раврсда. Дакле немогуће је по селима имати више осн. школе још за дуго, тј. док се не побољша материјално стање народа, и дак у селима немадне свака нишка основ, школи бар по два учитеља, кратко време, само ако се хоће, азна се како.
Сад ја изгледам пекако мало као недоследан, јер у почетку рекох да саму начелу за више осн. школе, 1 овамо после рекох дл су по варошима оне излишне, а по селима немогуће.
Јест истина да то само тако изгледа, али није тако. То је нешто налик на фата-моргану. Тај изглед на недоследност отпашће сад кад важем ово што следује :
Наш народ у својам правилима за живот (у пословици) паметно вели: „ништа се није од човека отедо.“ Тако и јест! Ако је могуће подизати више оен. школе по селима, тј. по општинама, 2 признаје се њихова важност и потреба, онда треба потражити какву већу заједницу, као што је срез Таква једна,
а то може бити 3зади