Учитељ

ТРЕБАЈУ ЛИ НАЛР ВИЈХЕ ОСНОВНЕ МКОЛЕ

Кад помислимо да у Србији има (чини ми се) само 8", једва тек само писмених људи, а 979, неписмених ; даље кад погледамо да се стварају све теже околности за школовање деце масе нашег народа у гимназијам, — мора се признати да су нам потребне више осн. школе. |

Ја рекох да се стварају све теже околности за школовање у гимназијама деце масе нашег народа, па то сад морам мало боље објаснити и доказати, а то ћу, чини ми се, лако учинити, само кад опоменем читаоце да помисле на садашње новчане кризе код нас, које се, на сваки начин, нећемо још позадуго опростити; нато, како многи наши ђаци из гимназија, уче послужујући, а каква је то препрека напретку наставе види се и из извештаја изасланика г. мин. просвете и директора гимназија, и какав је то горак и чемеран живот, најбоље знају они, који су учили послужујући; кад се сетимо да то много одвраћа сиротне ђаке од гимназија, па и оно што оде, времена напушта је; и кад се помисли да се тим начином ваља школовати (сад по новом закону) 8 год. Ово је најтежи услов. Кад је се напуштала гимназија, са 7 раз. — са 8 разреда мораће још више. Ако је узрок овом повишавању велики број предмета и ошширан програм, онда је требало њих смањити, и не повишавати године учења.

Дакле, кад погледамо на ово двоје, морамо бити у начелу за више основ. школе, али само не за оваке више осн.

после неког извесног

школе као што су наше садашње. Ја сам одеудно против оваких виших осн. школа, као што су сад код нас; а ево ва што: 1. за то, што се оне отварају по варошима (и неким варошицама), где имају пред кућом гимназије у којима се школује бесплатно, и одакле се може изаћи кад се коме хоће, а у њима добија се у главном оно исто знање у нижој гимн. које и у нижој осн. школи, и још нешто више; 2. За то, што су у варошима и за нињу осн. школу програми опширнији, те се и ту добије више знања; 3. За то, што у варошима има сваки разред свог учитеља, па он има доста времена да утврди добро оно што предаје; — а у селима свега тога нема, па опет у њима нигде ни једне више осн. школе.

За женску варошку децу излишне су више осн. шнкоде код (летос установљених) девојачких школа, и код више женске школе у Београду. Истина, признајем да тада ваља трошити више, али ако. Кад троше сељаци за своје ђаке док изуче све школе, ваљда могу и варошани док им деца изуче ту једну вишу женску школу.

Повшшујући учење у гимназијама на 83 рав. где је могуће школовати ђаке само варошком становништву и неколико богатих сељака; отварајући више школе по варошима код добрих нижих осн. школа им гимназија, очито се иде на стварање кастичког — бура тим се чинд

осн.

жоавног — васпитања, један приличан корак регреса. Не сматрам ни мало за умесно посвећивати