Учитељ

да забележим име свакоме ђаку који је дао, колико је дао и кад је дао, па би тако скупили доста пара да купујемо за сиромашне ђаке све што треба, Ја ћу на Петров дан прочитати колико је који свега дао и зашта је све то утрашено.

Ето деца, фина, начина да се из уста отме. Ето времена да створимо љубав. да улијемо љубав, да поправимо децу и једну и другу. (Ми смо то већ опробали и кад буде мање материјала на овоме листу поднећемо и рачун). Кад се људи не сећају, нек се сећају деца па нека ишту од родитељан и нека дају невољноме. Ако родитељ не да туђинцу да ће бар своме чеду кад му ово иште.

То би било доброчинство мали људи Они би се привикли томе, па би и кад остаре то исто радили. А „списак малих добротвора“ треба тачан да буде, учитељ поштен и заузимљив па се неће тужити на немање потреба.

Било би једно зло отуда. Развила би се

сујета и частољубље, али боље је и частољубље па потпомагати кад се може него бити тврдица па не дати кад се може.

·"Крађе не би било, јер свестан учитељ каже

да се доноси само што се хоће у лудо потрошити Кад би се тако добавило мало новаца, могло би се много што шта купити ва, то. Изгледа да је ово са свим неумесно просјачење. Истина изгледа, али је са свим уместан рад. Ту је одмах и сама примена, доброчинства, а нису годе речи. Ту су дела а дела руковођена на добро доносе добра. Мали и незнатни материјални дарови потпомажу да се развију умни дарови у оне деце у које би немањем потреба, закржљали или би се угасили. Колико и колико су дарова угинули због немања срестава да се наука даље продужи. Нека је главна задаћа сваког српског учитеља та, да свима срествима. помаже школску сиротињу из које се може истерати можда који геније.

Ник. Стој.

РА ПРЕКИ ВЕСОРС РАТА СЕ БОК О ЗА ШЕОЛСКУ ОМЛАДИНУ

НАПИСАО М. р. Ховнов ПРЕВОДИ Дим. С. Јовановић, ПРОФЕСОР.

1. Како је постала чешка земља

У пра старо доба Јевропа беше под водом. После неког времена избијаху поједине чести као острва. Њих беше све више док најзад не постаде део света — Јевропа Чешка је у Јевропи, и по томе се разуме да је била под водом. Најпре се јавише Крушне горе, Шумава, Чешко-моравско погорје, Крконоше, Изерека, брда, Кладске и Јасеничке планине, неколики унутрашњи висови и тек кад кад постепено опаде вода цела Чешка. У низинама још промицаху

лотоци и реке, као и данас. Осушена земља постаде плодна. На њој се разва шума и растиње и умножише се разнолики зверови као: медведи, северни јелени, турови, курјаци, само човека још није било.

2. Боји

Боји су први познати становници Чешке. Дошли су са запада, из данашње Француске (око 388 пр. Хр.). Обожавали су многе богове, били ратоборни и дивљи тако, да су боговима ин људе приносили. Постепено се навикаваху на уреднији живот. Ловом