Учитељ

79

свога народа, рече мирно: „дар ми да че- | да слепо верује ма којој политичкој странци

камо да нас зовуг То би било зло! У оваким приликама треба да иде сваки на своје место!“ То је рекао и сутра дан је отишао у своју команду. У њој је остао до свршетка рата. Сносио је судбу српских војника у свему. Спавао на мразу, не јео, кад није имало јела, а кад је имало, јео је оно што је имало. Овака ревност у дужности овако патриотско пожртвовање помогло је да Сава оболи. Отворила му се крв. Он је отишао у болницу. Кад је крв престала, отишао је опет у команду и вршио одређену му дужност. Од то доба није се опоравио. Бољетица се често понављала и последњих дана свалила га је у кревет, на коме је испустио своју поштену и племениту душу 2. овог месеца.

Сава Шаргић родио се године 1855 у селу Горњој Буковици, у Џодгорини ваљевској. Основну школу- учио је у Каменици, а гимназију у Ваљеву. По свршеној нижој гимназији уписао се у учитељску школу у Крагујевцу, коју је свршио са врло добрим успехом. Најпре је постављен за учитеља у „Љубовији године 1877. Од то доба био је учитељ још на Убу, у Марковду (смед.) Лешници, Београду и Ваљеву. Одличан је био учитељ, а одличан човеЕ. Миран, размишљен и расудљив карактер покојнога Саве чинио је, те се могао свакоме доброме човеку допасти. О тога јен омиљена личност како у приватном друштву тако и своме реду и грађанству онога, места, где је живио. Отидите ма у које место, где је са службом био, вићетео њему, његовом раду и понашању чути само хвалу.

Као млад, школован и, доста, даровит човек није могао, да не прати све догађаје.

Он их је посматрао и о њима судио хладно

и објективно. Одушевљавајући, и Фразама искићени чланци појединих партијских органа, нису га могли Фанатизовати и запети

и њеним обећањима. Имајући миран и одмерен карактер и добру судиљу, он јео свачему најпре промислио, па је говорио кудио или хвалио. Оно што је добро хвалио је, па ма од кога долазило, а што је рђаво кудио је. Особито се одликовао тиме што никад никога није лично грдио, већ је свака говорио објективно, само о делима“

И при свему овоме, што је Сава био човек овакав како га у кратко представисмо опет није могао избећи свима политичким интригама, које је политичка заслепљеност била развила, пре четири године, у нашем народу. Сава је био оптужен као агитатор и премештен је био са Уба у Марковац.

Али се врло брзо показало, да је он невин

и за то му је дата шабачка Љешница, где је и тражио. Грех на душу опадачу!

Прошле школске године Сава је доведен у Београд као одличан учитељ, јер је женскање у престоници било преотело маха.

Прошла учитељска скупштина, била га је изабрала за члана Главног Одбора учитељског удружења. Али он је молио за премештај у Ваљево, надајући се, да ћетамо. бити повољније за његово здравље. Депеша, од 2 овог месеца донесе нам тужну вест, да је Сава преминуо. Његов честити карактер нека послужи његовим познаницима, за угдед.

Пропраћајући са ово неколико речи њивот честитог покојника можемо слободно рећи, да је школа у њему изгубила једног од највреднијих радника, а држава једнога, од најчеститијих и најбољих грађана. А колико је изгубила његова родбина у њему то се пером не може описати.

Нека је вечан спомен покојном Сави међу пријатељима и познаницима, ин пека му је

лака земља, којој је десет година са љу-

бављу и пожртвовањем служио.