Учитељ

дају уз Хришћ. науку. Може нам ко рећи, да баш и треба изводити моралне поуке где год се може. Јест, да треба. Ми не мислимо овим да осуђујемо то надовезивање, јер смо и сами често морали тако да крпимо морал уз Хришћ. науку. Али због тога, што се морално васм. свуда узимало, оно није неговано нигде. Ми тражимо да се моралном васпптању боље место одреди и више пажње поклони, а не да сеоно као сепроче прибија уз овај или онај предмети да се отуда на менгеле извлачи.

Толико о томе надовезивању и на силу извлачењу моралних поука ив Хришћ.

науке. Сад да видимо какав је и тај

морал, који се тако мучно и мало из-

вуче и усади у срца дечија.

„

Ми смо већ видели да је главни основ на коме се зида целокупно морално васпитање религијом, тај: да треба бити добар и чинити добра за награду, која тамо горе чека; а не треба чинити вло, зато, што тамо горе чекају казани вре-

лога катрана. Дакле: награда и страг |

су главни чиниоци који облагорођавају срца верних. Истина има у Хр. причама и беседама и таквих ствари, где се казује како треба чинити добро не очекивајући награде за то. „Што да лева, нека не зна десна“ вели се, али то је опет за овај свет и људе, а наглакује се опет да неко 0320 то види, па ће да награди опет. Нема ту друго, него награда % казна морају да прате целокушно моралисање у религији. Негде се само мало врдне од тога, па се после опет изађе на тај исти пут.

Овакав пак начин моралног васпитања , чини нам се, да је и створило

чини добро; има доста људи, који чине добра другим људима, али како — Чине за награду. Да човек човеку помогне што, или да му учини какву доброту, то није баш тако ретко, али свуда се ту очекује нека награда било морална било материјална. Ако имате и оћете да платите, да наградите, ви ћете наћи хиљадама људи, који ће вам сваку услугу учинити; ако ли немате, свак ће окренути главе. Врло је мало људи који на награду ве помишљају, кад чине какво добро. Или ако баш не мисле нарочито, оно им се некако инстиктивно у души јавља нека нада на награду. А то мора бити тако, кад се од колевке до гроба само таква до"брочинства виђају и само такви појмови уливају. Међу тим, доброта која се чини за награду, није никаква доброта. Јесте ди видели, да и највећа тврдица дели милостињу беднима % А чини ли он то, што осећа сажаљење и што оће да помогне бедном ' Не. Њему дркће рука кад пружа 5 џара, али он опет даје, јер мисли да за то 5 пара рај купује. Није он крив, што тако глупо мисли о доброти. Њега уче, њему читају само то, како ваља чинити добро за то, што то годи богу, па ће он да награди тамо горе. Такву доброту ерца ствара обећавање награде. То проповеда религија, а то јој не ваља. Дакле, с тог гледишта она није за морално васпитоње никако угодна.

Да идемо даље.

- Пошто је обећавање награде само један мамац дасе чини добро, и пошто често може да се посумња у то, па да. буде слабе вајде — то је религија морала и друго нешто узети у помоћ. По-

данашње себично друштво. И данас се сле обећавања награде долази третња,