Учитељ

"се мало разувери

и страг. Да видимо шта вреди то за право морално васпитање.

Прво и прво морамо приметити, да је то врбова ограда у данашњем друштву. Данас се врло лако поколеба

вера у пакао и рај, и човеку, коме је

тамо страх од пакла везивао руке, кад или посумња у то, од један пут остану одрешенс и ноге и руке и он може бити најпокваренији човек. Он постане трговац, који све ва новац ради, који тргује свачим, па И обравом својим. Сем тога, страх никако не облагорођава срце, него га само

овива и у данцима чува да не чини зла, Као што већ једном рекосмо. —

Дакле страх им претња нису никакви угодни начини за морално васпитање,

нити су плодови таквог васпитања стал--

· Јер човек, који чини добро за награду, толико је моралан, колико и чивутин, који би и оца за новац продао, а човек који је поштен из неког страха, толико је добар, колико и зликовац у гвовђу.

Они, који бране Храшћ. науку као предмет, који има вредности за морално васпитање, а и сви поштоваоци њени, веле да је добра страна религије и та,

што човеку у беди п невољи даје неку

кураж, улива наду итд. Јест, то може

- да чини "религија. Али колико она ко-

ристи с те стране појединцима, толико, па и саше штети целом друштву, јер се тиме више стварају мирне овчице, које блену и пате у беди, надајући се некој награди за ту трпељивост, или се стварају вочићи, који вуку, тегле, а не прегну да олакшају себи и отресу

=~п дух=

"оно, што их је снашло. Кад се овоме

дода још и то, како данас лако може

бити поколебана вера у награду горе,

и потпора.

и наградити, он лако постаје у нужди тој најгори

онда се види да је и ово врбова ограда Јер човек може трпети у беди и надати се да ће то бог видети али кад посумња | у то,

зликовац.

Из свега што смо до сад рекли о Хришћ,. науци као предмету, који може да негује. морална осећања у основној школи — види се да је та наука неспособна за то. Кроз њу се свуда, просо влачи морал. основан на некој награда. или страгу. Оно мало изузетака, где

се од овога, одступа, тако је незнатно,

да га опет награда и казна прелазе и покрију, те се и не види. Међу тим, ми смо већ видели, да морал, кога по-

Бреће нека обећана награда. или страх,

није морал у правом значењу свом. Док бро се мора чинити, за то, што је _ то морална дужност сваког човека, а никако за неку награду или из страга од неке казне. И морално васпитање. у осн. школи треба да је такво, да ; облагороди срце дечије, те да оно буде увек готово да чини свако добро за то, што је то добро и што му је то дуж- | ност, а не из страфа или за ма, какбу | награду. Хр. наука пак није способна за такво морално васпитање. А да Хр.

наука није способна за морално вас-

питање види се сем остадога и из:

тога, што је она до сад уливала морал и чувала га, па ето иде се све на горе.

И не само то. Они, што се само том науком баве и стручно је изучавају, нису моралнији од осталог света. По-

пови и калуђери, не стоје у моралном погледу ништа боље од осталих |

„мир Не велимо овим да су они ненего нису бољи од других.

јана.“ поштени ,

И они су никли у овом друштву као