Учитељ

А 8.

задруга“ прочиташе и у одбрану њихову | ређивање учитељских изложаба, које унадуго је и лепо говорио г. Јован Благојевић | пређују школску наставу; одржавање везе учитељ више девојачке школе сомборске. | с педагошким и другим књижевним и уметПравила, су им велика. Имају шест оде- | Ничким друштвом.“ љака, развијених у 75 чланова. Ево главне „Члан ове задруге може бити сваки Србин _ садржине њихове: православне вере из опсега карловачке У Г-ом одељку говори се о цељи удру- | српске митрополије и патријаршије. Дакле, жења: Унапређење педагошке књижевности, | из Угарске, хрватске краљевине и Славообразовање учитеља, њижово зближење с | није. Овде се разуму не само учитељи са венародом и међусобно потпомагање. Тако | роисповедних но и са комуналних школа')“. је обележена цељ њихова удружења... Да | „Осим редовних чланова има ова задруга: би сеово постигло истакнута. су и срества: | осниваче, почасне и помагаче чланове. Ови „Окупљање у скупштине и радње у њој; при- | су без права гласања“. (ОВРШИЋЕ СЕ)

о --

ОЕШЉОдИО ХРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ЗА 11 РАЗРЕД ОСМ. ШКОЛЕ

Х

написао В. Карић, пРОФЕСОР

и

(СВРШЕТАБ).

УП Кратак преглед целе ове књиге. | дитературу и рад нашег Просветног Савета ад се погледа, с једне стране, на онај | око ње. онолики издишни материјал, као што су | Сваком школском раднику мислим да она огромна имена бевначајних села, пла- је позната истина да смо ми много оскунина, брегова и равница, са оним помињањем | дни са добрим школским књигама, а наодела, говора и производа код сваког окр., | рочито за основну школу. Па кад се то који је само запремио место бољем и важни- | зна, и кад се томе дода још слаба спрема јем материјалу, и који би залудноморио ум | већине наших наставника и препртрпаност дечији; и кад се, с друге пак стране, по- | великим бројем ђака и разреда, мора се гледа на овај оволики, далеко значајнији | сваки обрадовати кад чује да. се на хориизостављени материјал, а нарочито онај | зонту школ. литературе појавила нека, нова кратак опис биографија и истор. догађаја | књига. Па још кад се чује да је примљена (усљед чега је Земљопис скоро преполо- | од нашег Просв. Савета, радост настаје још вљен) и овај крути стил, видеће се јасно, | већа; јер се то сматра као сигурно јемство да овај Земљопис није добар за учебник. | за важност књиге. Али чим се таква књига Ово је управо само неви костурод Здемљо- | добије и критички прочита, радост се изписа. Према свему овоме може се слободно | губи, а место ње дође снужденост, или рећи: жали боже ону стотиницу дуката | у већој инстацији — жалост, која је тим датих писцу и референтима у име хоно- | већа, што долази заједно с изненађењем. рара!! Ко је год пажљиво пратио рад Просвет. Савета, (из „Просветног Гласника“) око примања ењига за учебнике, могао је увидети да се одбацују рукописи наших, најбољих учитеља, а примају се све некаквих наших

8) Вероисповедне су школе ошштинске, а ко- капацитета ; с тога тај рад изгледа некако муналне — државне. у Изасл. загонетан мистериозан. Мора, се доћи до

Сад нека ми је дозвољено да овом приликом бадим један кратак поглед на школску