Учитељ

о ПИР

ПО ИАА

садашњег, али је опет већег успеха било. Ђаци из основне школе носили су собом и леп свој рукопис.

Садање писање има својих нарочитих часова. За писање су израђени нарочити прописи и „прописнице.“ У колико прописи одговарају намењеној цељи нећу много да говорим. Рећи ћу само да и они носе неке гране, вијуге, коврчице; и неке фраве. Прописима су одрешене учитељу руке. Он сада не мора писати на табли. Све се налази у проиисима, па ако дете хоће нека пише баш онако, а ако неће, шта се то учитеља тиче. Тако ми изгледа са вавођењем оваке обавезне Форме прописа.

По прописима се пише кроза све разреде ниже осн. школе. За њих има и нарочито наређење. Учитељево је да сваки пропис прегледа и поправи онде где је погрешно, Истина је то поправљање досадно, али се може радити. Оно је до-

садно и само предавање па ипак оно

иде тачно и редовно. Писање је један део рада у школи, па за то треба на њ обраћати довољно пажње. Мора се пак признати, да писање по прописима где је све једно те једно, убија вољу у деце. На пример, дође на једној страни слово Р. и В. (стр. 2. бр. 7 „прописа“) да се у једној линији напише најмање пет пута једно и пет пута друго. А зна бе још и то да деца збијеније пишу но што стоји у пропису и онда мора ђак у 8 линија написати, рецимо само онолико колико је тамо, то је по 5 слова. А у 8 линија по 5 једнаких слова чини 40. Мето толико и другога слова. То је ужасно дасадно писати. Примећује се и то, да деца прве редове пишу лакше и лепше, а последње редове ушепртљају и

хитају тако, да изађе пропис врло гадан.

„Још нешто о прописима. Прописи су тако удешени да се најпре питу слова, воја не прелазе преко линија но се пишу међу линијама. Тави су прописи бр. 1, а и 3. За тим су неки удешени тако да се на њима могу писати само оне речи које имају писмена д,ј, |, у, ц, и џ. Њихова продужења иду доле. Таки је пропис бр. 4. Пропис бр. 5 има линија за писмена 6. ви ћ и још за ђ и Ф. Остали прописи удешени су опет по извесном плану али за велика писмена. У неким прописима су само голе фразе без интересантности по децу (н. пр. Највећа је река у Европи Волга. Шрви босански краљ био је Твртко и тако даље). Ово није нужно да се пише, Могло се само написати редом у једном пропису сва мала и сва велика слова, па онда остали прописи да су напшартани са две главне и две споредне линије, међу које се може преписивати што из књига или казивања учитељева. При томе се може пазити да деца пишу онако правилно, као што су написана | она. прегледна слова. ( тим би деца имала већега интереса за прописе, а слова би изређала сва можда по неколико пута ито неосетно. Дакле место антипатије према прописима, деца би

добила вољу за писање.

Прописницама хтело се зар да заглади погрешка у прописима, па се ударило у исту погрешку. Ја мислим, да су прописнице смишљене за то, да се на њима, могу преписивати поједини чланци и писати диктандо. Добро би било да је то њихова цељ. Место досадањег неумесног растављања речи на слогове, деца би се навикла на тачно растављање. Место спорог, дошло би брже писање. Но то се прописницама свима,