Учитељ

ово човек Ко зна за њега! У чему је разлика између ових. људи и оног стада оваца, које виђамо по питомим долинама #...

Претресајући тако цео свет од подножја до врхунца, ви, не само да тражите узроке свега тога, већ се уздижете у мислима још и даље, питајући себе: Па шта је цељ човеку“ Сад тек наступа очајничка борба у вашој свести, а над целом том борбом узлеће ваш критеријум са задатком да победу однесе: најдостојније. Ваш критеријум долази у врло тежак положај. Он опажа да свака ваша мисао тежи бољитку; али оно, што га највише доводи у искушење, то је шут, којим ваља поћи и начин како ваља ићи.

Колико се свет ломио око овога, ис-

тога, око чега сте се ви тако често ломили! Свако доба беше незадовољно собом. Свима вековима блистала је у далекој будућности сјајна звезда, чија се лепота опажала, али која у исто време беше и недостижна. Путеви, којима се ишло књој, брзо су остављани и прелазило се на нове, који изгледаху повољнији, али опет само за кратко време. ... Истина се скоро ишло, истина се ин лутало, али се опет ишло напред.

Реч је о васпитној страни људскога, друштва, ,..

Говорило се, па се не уморило.... Таква је судбина онога предмета, што се зове васпитање. Историја човечанства износи нам доста предмета, пово_дом којих се борило, па се и уморило. Такви предмети долазили су на дневни ред и око њих водила се дискусија више година, па пошто се њихово ништавило

са свим открило, свргнути су са површине и разум је ликовао, што је излетео из окова ништавних илузија. За овима долазе предмети једре садржине, који су се ретавали и решили у корист човечанства. А шта да кажемо о вастштању % — Оно је било предмет дискусије свију векова, а што је још значај-

није, оно није решено, нити му се крај |

дискусије да угледати у најдаљој будућности, — Имајући у виду ову вечиту егзистенцију његову на дневноме реду, а тако исто и све Фазе кров које је овај предмет у решавању пролазио, ми морамо ово питање о васпитању сматрати као питање човечанства, као питање свију векова, коме је свака ге- нерадија обвезна да одаје пазвњу и да

"ма колико толико припомогне његовом

решењу. С тога смо и ми увек готови да говоримо о васпитању.

Кад се са данашње висине погледа постепено на прошлост све даљу и даљу, да се опазити како извршено васпитање једнога века. одговара у неколико духу са, мога тог века. Из овога излази да сваки век има своје засебне васпитне принципе. Али посматрајући у исто време оно, што су педагози појединих векова. захтевали и оно, што се у тим истим вековима фактички остварило, долазимо до тога закључка, да се никад није довољна пажња обраћала на карактер дотичног века и на оно што се могло у томе веку као најсавршеније остварити. Теоричари су увек узлетали неколико векова напред, а практичари —

највећим делом — или су узмицали не-

колико векова назад или су се постојано држали свога метода, те их је време газило. То је и био узрок, те се у васпитању слабо напредовало. |