Учитељ

136

ста није неоправдано оно мишљење: да Љ4 добре мајке дају добре синове од којих постају добри грађани иобратно. У осталом и историја то потврђује, јер сведоче да су сви велики (у моралном и умном смислу), славни и генијални људи имали добре мајке. ж “ ж

Прва је брига сваке савесне и праве метере уз припомоћ осталих, да се брине, да јој дете увек здраво буде; да све оно што томе смета отклања; за тим да га гаји и негује, како ће у сваком погледу напредовати, како ће бити све јаче, окретније, живље, вештлје итд. Једном речи прво је дужна да се брине о телесној нези Детета.

Доцније мајка, разуме се заједно са оцем и осталима, дужна је да се брине и о томе, да дете увек чини само оно што је добро, а да секлони свега оног што је неваљало, те тако тиме да га припрема за поштен живот; даље да дете још из малена почне спремати за користан ради да му поступно даје нужног и потребног му знања; и на послетку да га усавршава у лепоме осећању.

Као што се види, на првом је месту брига о здрављу. Јер и народна мудрост вели: „здравље је највеће благо.“ И заиста тако и јесте. Кад је човек здрав, онда ће све друго лакше постићи. А без здравља, нема, ни рада, ни задовољства каквог, па ма у свему другом био изобиљан. Та зар смо мало пута имали прилике да чујемо како какав богаташ, који плива у изобиљу, чи-

сто завиди срећи и задовољству каквог пу-'

ког сиромашка! И то „само“ за то, што је сиромашак богат само здрављем, а богаташ свим другим само не тим! Болест, то вам је за човека једна од највећих несрећа, и управо онај што је непрестано болестан тешко и може бити несрећнији. За то, да кле, што је здравље од тако ведике важности по човечији живот, за то се оно млого ти цени; па за то и родитељска прва брига треба да је: да одрже и унапреде здравље своје деце, и да их још из малена

навикавају, да и сама одржавају и чувају своје здравље, као и да се клоне свега, онога што би здрављу њиховоме шкодити могло, а да чинеоно што потпомаже здравље; да их навикавају на уредно јело и пиће, рад и одмор, агру итд.

Од не мање је важности по друштвени живот и поштење, та круна човечијих врлина. Поштење у осталом и чини човека правим човевом. Оно га у многоме и разликује од осталих животиња. Човек поштен,

"праведан и карактеран највише има ува-.

жења у друштву, које му и прибављају поменуте особине. Човек непоштен, некарактеран и несавестан више личи на какву животињу, но на правог човекаТакав човек је изгубљен за друштво. И тешко сваком оном човеку, који својим поштењем није ни толико уважења, стекао, да би могао у друштву живети, већ га свуд избегавају и клоне га, се. Према таквој важности поштења, треба и дете у поштењу још из малена спремати. Треба га улућивати и навикавати да ради оно што је добро; да другога поштује и уважава; да никога не вређа; да другоме прашта увреде; да не дира оно што је туђе; да буде у сваком погледу уљудно — поштено. Треба дете још из малена одвикавати од свега што неваља, као: од себичности, мржње, гњева, зависности, завидљивости, сујете, гордости, властољубља , славољубља , суревњивости, плашљивости итд. Од свега се тога може

„дете више узгред одвикавати. А вад се све

то изврши онда је постављен чврст темељ за зидање зграде, која, се зове поштење у потпуном смислу речи.

На реду је знање. Да би човек могао да,

стане у друштву потребно му је и знање. 75

Треба. да позна бар и најобичније природне и друштвене појаве и законе, који га опкољавају. Без знања и умења тешко је живети. А наученоме и вештоме човеку свуд је лако опстати. ( тога знање треба још из детињства прибављати. Родитељи су, дакле, дужни, да и утоме почну дете спремати. И ту треба радити поступно и према дечијем развптку и схватању. Почети од најобичнијих предмета и појава, у чијој се средини