Учитељ

оба напред поменута учитеља односно и својих сопствених ђака непотпуно и у многом погрешно; а изречено о туђим ђацима које и не познају грубо је, лажно и недостојно учитеља који годинама ту дужност врше, а не познају је и неће да је познаду.

Сад да пређемо на лажно и погрешно мнење и трећега учитеља; |

Деца иду у школу за то, да се уче, т. ј. да ту добију и у својој памети задрже разна знања, и школа је у том смислу — инштитут, за вежбање и изо-

штравање памети. Настава, се дакле не- ·

престано обраћа дечијој памети, те се због тога и мора сваки учитељ старати о правом развићу памети. И сад да се запитамо: може ли се памет развијати! Или је природни дар, којим је сваки новек више или мање обдарен, те ту човек ништа чинити не може – Јер сваби дан видимо како једно дете врло лако задржи у памети све оно, што једном само брво прочита или чује доб се други по целе часове мучи да то утуби и задржи у памети. И ту се очито види разлика, Боју и код узраслих примећујемо, како је неки много своју памет упражњавао, те много што шта зна; морао је много на памет учити, док је то значајно и утубио; што опет без већих напора није могао све тачно запамтити и у памети задржати. Ко не би на прилику желео да има памет Темистоклову, који је чувши о новој вештини мнемоници, рекао: како би он

- од своје стране њој предпоставио ве-

штину заборава. А то због тога, што је памет његова била така, да је он од 20.000 Атинских грађана свакога име и презиме знао. За Јосифа Скалигера опет веле, да је за 21 дан научио на

памет целога Омира; а Лајбниц је кажу знао на памет целу Енеиду ит. Д. А то ће све рећи да се у свима тим примерима види разлика дарова, и да вештина и вежбање врло много доприноси развићу и усавршавању памети. Памет се само онда може назвати добром, кад она брзо прима упечатке, и верно их чува ; а за то је опет главно средство потпуна ч нерагдељива пажња. Пазећи на. то, кад деца што на памет уче, види ћемо, како они замишљено над књигом седе, и машинално задатак читају, ни најмање о том што читају и не мисдећи те зато и не могу да утубе то што уче; јер машинално читање редко кад у памети остаје, као изведена нека арија на каквом инштрументу, што се на њему не може задржати, па ма се хиљадама пута понављали Да би се упечатило у памети оно што учимо, треба најпре да појмимо и разумемо његову садржину; јер је разумно схваћање памети та главна тачка — основица; јер упамтити оно, што никако не разумемо, или што не подшуно и не тачно разумемо, само је једно мучење, пошто се све неразумљиво и брзо заборави. Пажња, и проникнуће у смисао и суштину врло је нужно при вежбању памети, не пазећи, нећемо никад ништа ни приметити; не појмајући и не проничући у смисао нећемо ни научити. И тако дакле сво вежбање памети

_ треба да има двојаку цељ, т.ј. треба

да припомање: 1, брзом примању, и 2, да се верно и стално упечати оно што је примљено и научено.

Разматрајући саме предмете, који се памети на чување предају, у истима ћемо применити : 1. одвојеност ц независност једног од другог по садржини; на. прилику географски бројеви, и историјски