Учитељ
И кад сунце слободе буде заклоњено људским амбицијама , кад оно стане помрчавати, тежећи западу своме, тада свеколики механизам људског друштва, скида са себе зрачне кајише, и укочи се, а мемла долази, те му скида са лица светост и руменило.
Ко се не радује сунцу што излази '% Има ли лица, на коме свежи сунчеви зраци не би изазвали црте радости и узбуђености • — Нема, као што нема ни сунца слободе, које би парложило људске духове и кочило точак свеколиког напретка.
Када једном такво сунце беше обасјало нашу домовину, зар се могло 0чекивати да оно не буде мотор целокупног живота нашег '
Разна наша удружења поникоше тих срећних дана. Тада је отпочео онај ефемерни живот, који тражи нову колевњу да се опет појави. Тада је у тој кити цвећа, промолио весело своју главу и цвет учитељ. удружења. Овом удружењу је задатак да се свежи, и да свежином својом уздиже дух напретка и да усавршавањем наставе усавршава, српски подмладак. Оно је још младо и тек сада узима шесту годину свога живота. Преживело је разне катастрофе и ошет се срећно провукло кров све препоне што му на путу беху. Колико је оно учинило — остављамо другоме да цени ; њему је само задатак, да и даље ради према својим моћима и способностима. Нећемо претерати у самохвадисању ако скромно речемо: да је настава у оси. школи коракнула напред за ових 5 година. Учитељско удружење
било би и живље и јаче, кад би украј. себе видело давно очекивано удружење | школа, |
наставника средњих и виших
које би имало могућности да много брже креће точак и ниже и више просвете. Доћи ће, надамо се, и тај жељени дан, да сваки помаже општој ствари према својим моћима.
Ж
После ове кратке напомене о учитељском удружењу, нека ми је дозвољено да ва часак скренем пажњу поштованих слушалаца на другу ствар.
Обичај је да се у оваким приликама прозбори неколико речи о ма каквом предмету, било са теоријског, било са практичког гледишта. Узевши на себе ову дужност, дуго сам размишљао 0 предмету свога говора. И после дужег размишљања, нашао сам да би најзгодније било проговорити коју родитељима о њиховој деци и то само о једном васпитном принципу: о истини и казна.
Но не само избор предмета, већ ме је исто тако забринуо и сам облик у коме би га изнео пред поштоване слутаоце. Поуке из васпитања нерадо трпе научни облик. Чини ми се, да је о васпитању најзгодније говорити у диалогу. Том приликом избијају на површину разна мишљења, а тако. исто и надмоћност једних над другима. Дијалог је један од најдрагоценијих облика 82 популарисање васпитних истина. С тога сам и сам прибегао њему, узимајући разговор два лица: родитеља и васпитача.
Да изнесемо разговор њихов о истини
и казни ! жЖ
= ж — Красно је дружити се с децом рече једном приликом неки домаћин. — И врло корисно — додаде учитељ. — Човек сазна том приликом њихову