Учитељ

акценат на сами слог, па се каже: овај је | таквом случају, више пута, пређе акценат

сљог акцентованњ овако, а овај овако...

На колико се начина може изговорити сваки семогласник, или, као што рекосмо, слог — Кажи ти имена свију акцента 2 —! Изиђи ти и напиши знак отегнутог акцента! — Ти благ; ти оштар а ти опет високо-дуГ.

Узмите читанке! — Читај ти ово! (шта буде). Пази на гласоударе — акденте. — Који би авцент забележио на ову реч 2 — А на овуг — Како би ову реч акцентираор — А ову Ајде сад ти читај! =— Ајд сад ти други! — Доста !...

Олушајте! Да би ви знали, како који слог, у некој речи, ваља авцентирати треба добро да упамтите ово:

а). Речи једносложне, икад не могу бити акцентоване кратко или отегнуто, нето само ошктро или високо-дуго. — Како могу бити акцентоване једносложне речи» Кажи ти неколико једносложених речи » Кажи ти. — Сад ти!— Изиђи и напиши на табли! — Акцентирај их! —

6) Џоследњи слог, више сложниг речи, може бити акцентован само онда, ако је пре њега који слог акцентован. И тада, последњи слог може бити акцентован само високо-дуго н. пр. врлбт; орач, аков, празићк. Тај последњи акценат зове споредањ, а главни је онај први.

Изиђи ти, и напиши једну више сложену |

реч! — Акцентирај је!.. Који је акцент у тој речи споредан а који главан иг —

в). Има речи које немају својега акцента; такве речи изговарају се заједно са најближом акцентованом речју, и тада изгледа, као да су те неакцентоване речи слогови од оне најближе акцентоване речи н. пр. Рећи Ћу му. Знали смо га. Куда ћемо Вадате ли 'наср Од куда ли сур — У

'са оне речи, које га има на ону која га нема и тада се често може акценат проме нити, на пр. за Бога (за Ббга). Нб бисмо (не бисмо) ит. Д.'

Да ли све речи имају своје акценте 2 Шта бива са таквим речима А шта може бити са акцентом оне речи која га има > — (Промена се). А још шта може бити 2 (Пређе на неакцентовану реч).

Знање акцената потребно је сваком ч0веку а нарочито ђацима. Ко незна какав гласоудар — акценат — ваља једној речи, тај веће никад лепо читати, а тако исто и писати. Осим тога знање је акцената, и с тога потребно, што код нас — у ср ском језику — има доста сличних речи, којима се само по акценту може смисао — значај одредити. — Н. пр: Рана, рана; дуга, дуга; Ббца, боца; сбло, свло; рат, рал; сад. сад; Рбса, рбса; град, град: ај лук; чик, чик; паде, пас; збра, зора, и т.д.

После свршеног предавања, треба пропитивањем, све поновити. При овом општем пропитивању, треба узимати суштину —

језгро — из целога предавања. За домаћи задатак, треба задати деци

_ неки чланак из дотичне читанке, да га пре-

пишу и акцентирају реч по реч, Или још боље, написати 20—80; речи, које ће они

| преписати и код својих кућа акцентирати.

Примедба. Материјал за, ово предавање узео сам из књиге „Предавање из српског језика“ од господина ивојина Симића секретара министарства просвете.

Светивлав С. Шоповић.

учитељ.

______________--ф-•-==—————————т——