Учитељ

за стручно образовање, за Факултетско. учење, ако се свакој групи наука одреди у вел. гимн, 26—30 ч. на седмицу.

4. Латински језик не заслужује да му се да 32 ч. у нашим гимн. за то, што је латинсви језик цркв. језик народа католичких а стари словенски језик црквени језик народа православних словенскога племена : што се терман. и романски народи служаху некада латинским језиком као књижевним,

тако се већина словен. народа служаше |

старим словенским; што латински језик представља најстарије стање у развитку језика романских а стари словенски представља у развитку језика словенских.

5. Ни по богатству гласова и облика својеах не стоји. латински језик боље од старога словенскога. Нпр: стари словенсви има више и вокала и консонаната, и деклинација и коњугадија, и више падежа, и аориста и двоврсне адјективе но латИНСКи. 6. Истина је да су литературни производи и многобројнији и разновренији на латин. но ст. слов. језику, али грчка литература, учитељица латинске, не уступа ни мало латинској. Грчка литература има већу важност за нас но латинска.

Одбор мањине сложио се са одбором већине о местима где да буду В. гимназије, где да остану ниже гимназије а где да се укину, с том само разликом, што одбор мањине хоће гимназије једне категорије.

Предмети су: срп. грам. стара слов. језик, Филозофска и литературна пропедевтика, истор. срн. литературе, геогр. срп. земаља, општа теогр., истор. срп. народа, општа историја, аритметика, алгебра, геометрија. поз. природе и хигијена, Физика, хемија, минер. геологија, ботаника, зооловија, грч. датин, језик, Фран. немачки, вера, црт. слоб. и геом., и војно вежбање.

Саопштио Н.Р:П.

Нове школе у Београду. Одбор општине београдске одлучио је па састанку од 18 Децембра прошле год. да се у Београду

ПО

приступи зидању нових школа. Понуду која је тада постојала од стране неког белгијанца упућена је „комисији за грађење школа.“ Комисија, се састојала из правника, декара, професора и три учитеља. Одбор је упутио комисији понуду за четири колосалне зграде. Но по распореду општинских плацева, на којима би се те школе подизале, неки крајеви вароши остади би без школе, а нове би им биле доста удаљене. да то је комисија тражила и разгледала општинске плацеве, да би се могло наћи места за више школа. Те школе не би биле огромна здања, но на једном боју; а по пропису „правила о грађењу школа.“ И на једној седници својој решила је комисија да се за сг да сагради само шест школа, међу којима би само једна, код саборне цркве, била првога реда, а остало омање. С тиме ба у неколико биле задовољене потребе Београда, ма да и ових шест школа са омањим зградама стају више, но оне четири веће.

Комисија је свој рад свршила и поднела одбору општинском на расматрање и усвојење. Одбор је у седници својој од 5-ог Марта ове год. примио предлог комисије са 15 противу 7 гласова. За тим је изабрао другу комисију, која ће са предузимачем да направи привремени уговор.

Према решењу комисије за, грађење школа, имају се подићи нове школске зтраде на овим местима: |, код саборне цркве; 2, на зеленом венду; 8, на западном врачару; +, на дорћолу; 5, у крунској улици и 6 у палилули. -

Школа код саборне цркве била би првога реда и по предрачуну стојала би 240.000 динара. Она би имала шест раз. за мушку и четири разреда за женску децу Осим тога имала би и једну гимнастику, једну салу и дванаест станова за особље. Остале су шкоде мање и мање стају. Све школе стале би општину београдску заједно са капиталом за амортизапију у року од 237, године свега: 1,7/2.250 динара.

Овај издатак плаћала би општина својим буџетом на школске цељи , јер она данас