Учитељ

„нити сме, нити хоће, стајати на пут. Учитељ ваља да буде човек, некоји тежи да својим радом задовољи каквог кратковидог, педантног родитеља или

надзорника, него човек, који љуби свој.

народ, његово право добро, човек, који сав свој живот, светој цељи народног напретка, жртвује. — Учитељ ваља да проучава, да студира душевне моћи своје деце ; јер само тако ће те моћи доћи дотле, да повна наклоности дечје, да зна, какав ће који ученик му моћи човек постати. Рано се све то може опазити код деце; познаје се светац по навечерју. —- Учитељ ваља, према стеченом искуству и према унутрашњем свом убеђењу, да саветује, да упућује људе, од којих зависи будућност деце, на које струке да одају своју децу. И ако развијању талента стоје на путу

сметње, ма какве врсте, ваља да гледи, да се те сметње отклоне, те да се развије оно, што је добро и способно за развијање. — Учитељ ваља да дела, за, напредак, а никад за — лебац. 5. Ја сам уверен, да кад дође време, да се на ове прилике, које напоменух, достојно успази, да ће се много брже поћи цељи, за којом како појединци, тако и читав народ тежи, да ће нам

· срећа много лепше цветати. И то сам

уверен даље, да кад се на ове прилике боље успази, да неће бити у народу — научењака без знања, ни простака са закопаним талентима. — -

6. Много је прилика које чине те се напредак подетиче, али је један од најважнијих, ова, 0 којој сам овде го-

ворио. Ј- МАРЈАНОВИЋ,

БРЧИ >=

ПОЉОДРИВРЕДА У осдовној ходи

ПИШЕ

ЈЉАЈА +: јодововић.

Ра

1

Пада јако у очи, да је питање о пољопривредној настави у основној школи почело у нас да се остварује пре него што оно у јавности и узимало у озбиљан претрес Пољопривреднике, а извесно и педагоге, изненадила је она одредба новог закона 0 осн. школама, којом се и пољска привреда увршћује међу наставне предмете основ, школа. Док се у неким земљама, које стоје на вишем ступњу образовања од наше, о том питању води и данас тако рећи — отворена борба између пољопривред-

нива и педагога , па и међу самим педагозима, дотле, као што рекох, у нас на једанцут видимо то питање решено, и оно узимље свој одређени облик: предавању пољопривреде означује се место у разредима, прави“се програм итд. Неко ће мислити, да другим земљама, које се зову „напредније“, није ни потребна пољопривредна настава, у осн. школи, почем у њих није толики проценат пољопривредног становништва, као код нас, те и пољопривреда , као производња, нема тако пресудног утицаја на економију народа, као што је случај код нас. За то се дакле тамо 125.