Учитељ

180

иако,

не могу ни сложити е том идејом, да

пољопривреда заузме место у основној школи, —

Где год се систематички радило на подизању производне снате народне, ту је без оклевања пољопривреда уведена у основну школу. Данас су економно најразвијеније земље: Енглеска, и Француска ; у њима индустрија цвета да јој нема граница, па ипак и пољопривредна настава са народно-економном у њиховим осн. школама заузима одлично место. Са њима иду упоредно: Белгија. и Шведска. Што је данас славенска земља, Чешка, у пољопривредном погледу једна од најнапреднијих земаља у Европи, поред других чини-

теља (агенција) највише се приписује.

предавању пољске привреде у основној школи и добро одржаваним школским баштама. У овој земљи, где се пређе није ни мислило да воће може успевати, данас не може човек довољно да се наужива оне лепоте од воћних алеја на пољеким добрима, покрај друмова и др., поред тога, што чешко воће данас конкурише већ и на светским пијацама. —

Ну није једини разлог за завођење пољопривредне наставе у осн. школи —- економни напредак народа. Предавање пољске привреде занимало је најславније мислиоце и педагошке умове. Пре 200 год. чувени ФилосоФ Енглез Џ. Лок а после и Песталоци, захтевали су: „да се младеж бави пословима на пољу и врту“.) Фребљ тражи изречно, да се деца у забавишту зини-

мају гајењем баштелских усева“) Пан

5) «бкојзЕ! угб» од Проф. Ер. Шваба (превод латиницом од Фр. Клајића). Отр. 5,

2) Дладет. Стр. 7.

· деца основне школе раде

многи други више мање чувени педагози и педагошки научници препоручују, да послове из једне или друге пољопривредне гране, или више њих.) У колико су сви ови имали у виду економни папредак народа, који је извесна последица предавања пољопривреде у основној школи, у толико више су они имали на уму хитијенски, а још више дидактични смер у школи; а пољопривреда је најудеснија, да се омладина обучи у радљивости и самостварању....

После новог закона о основним школама, од натих подагога први је узео реч г. Д-р Никола Петровић“) Своје гледиште обележио је г. Петровић у на-. челу овако: по варошима будућа виша основна школа ваља да буде занатлиско-трговачка ; а по селима виша оси. школа има да задовољи потребу пољопривредника, дакле да буде пољотривредна. Према томе г. Петровић тражи, да се за учитеље варошкит основниг школа постављају тегничари, а за се'оске — ђаци бив. „земљоделско-шумарске школе“, доб се питомци учитељске школе не буду могли епремити стручно и за ове школе.

Од пољопривредника мени је пало у део, да први скренем пажњу наших пољопривредниква на завођење пољопривредне наставе у основној школи. У чланку „Пољска привреда у основној школи“, који је штампан у Те-

8) 0 овоме наћи ће читатељ оиширније у добро написаној књизи од Ср. Аџића: «Ручни

рад итд.»

# (Користи основне школе за земљорању и

радиност.) «Гласник Министарства финансије»

45 6883. год. ор:.48. стр, 278.