Учитељ
жаку ) покушао сам да покажем зпачај и потребу учења пољске привреде у основној школи у опште, а посебно према нашим економним приликама. По том, изнео сам у ночелу назоре какве ваља. према томе извршити измене и допуне у шредавању пољотшривредне науке у учитељској и богословској шк., те да се учитељски приправници потпуно успособе и за предавање ове науке. На крају, додирнуо сам, у најкраћем потезу, и како ваља овај предмет да, се предаје у основној школи. Поводом овог мог чланка, г. Петровић је у истом листу, а у чланку „Пољска привреда и основна школа“:) у главноме поновио своју мисао, коју је био мотивисао у „Гл. Мин. Фин.“ Г.
Петровић и у овом чланку налази пот-
пуно спремне наставнике за сеоске више основне шкоље само у ђацима бив. „земљоделско-шумар.“ школе. И онда, почем у свакој школској општини које
из немаштине, а које због недовољног ·
броја ђака, неће моћи да буде таква школа, то се морају ради ових удружити више општина, па често ће у целом срезу моћи да буде само по једна.
На овако мишљење ободрили су г. Петровића привремени наставни планови, који су и сеоској вишој основној школи одредили 10—11 часова пољо-
привреде, највише према осталим пред- |
метима. И кад наставници ових школа могу бити само људи, који су исвључиво пољопривредно образовани; кад уз те школе мора бити „већег или мањем“ земљишта, са потребним спра-
ђ) «Тежак» за 1883 бора. 95 стр. 61 %) «Тежак» за 1884 Гг., бр. 2, стр. 67
вама , машинама и другим потребама
' (разумевајући овде волове, коње и др.
за рад и привреду); и кад се ђаци требају да вежбају у раду у свима пољопривредним гранама, које су програмом прописане: онда сеоска, виша основна школа није више „виша осњ школа“, него пољопривредна. А такве“ коле одиста не би могла свака школсва општина да издржава , већ би се морао штина.
А шта би онда из овога изишло Изишло би то: да се пољопривредна, настава из основне школе истисне, па да се она преда школама, о којима већ има закона и од којих једна већ постоји, — то су ниже пољотривредне школе. Ако је потребно да нижих пољопривредних школа буде више, да их има у сваком срезу, за што би се ради тога морале жртвовати више основне школе 2 Има начина, да се на срез или више удружених општина пренесе издржавање тих школа, ако држава то право хоће или жели да пренесе на њих. Кад се данас обвезују поједине ошитина да издржавају средње заводе, а неке чав и да саме плаћају и наставнике, за што се не би издржавање виших основних школа дало срезовима или окрузима, па и појединим општичама. У погледу овога, мисао г. Петровићева веома је корисна; и ја бих је најискреније препоручио надлежним на призрење, јер сам је и сам од чести заступао у „пројекту закона о ратар-
ангажовати срез или више оп-
ским школама“, који је од мене за-
хтеван.
За љубав тога, што би се пољопривреда у вишој основној школи предавала на широј основи, — да се жртвују