Учитељ

беде одржао. Кад је дошао већ пред Велеград, договорио се с Моравцима, предао им Немце и страшно их потукао (871). Тако је Светоплук постао самосталан владалац Моравске, којом је славно отпочео управљати. Лудвика је још неколико пута потукао и јако раширио границе. Владао је над Оловенима моравским, аустријским, шлеским, Краковом и Лужицом, чак и Угарском до Дунава. И Чеси су признавали његово старешинство. Сувремени су га писци назвали велико-моравским краљем. ' Папа Јован У111 дозволио је да се у Веле"граду оснује архијепископија и Метод би постављен за митрополита, По Оветоплуковој смрти напали су на Моравију, на позив цара немачког Арнулфа, Маџарч из Јердеља (диваљ уралски народ), фи Чеси се отргнуше. Моравски кнез Мојимир беше потучен у битци код Пожуна (906), и на развалинама Моравске постаде угарска држава. Једна част њена (Садашње марк“• графство Моравска) дође под Чешку.

9. Боривој и Св. Људмила.

После Хостивита попео се на чешки кнежевски престо, његов син Боривој, Он се оженио Људмилом, ћерком јединицом жупана Слазибора. Десило се, да. одмах по оснивању архиепископства моравског

· отиде са женом Људмилом на Светоплуков двор, у Велеград, и како је још био многобожац, ту се упознао са хришћанским обредима и обичајима. Тада није пропу-

стио прилику св. Метод да проговори овом .

моћном словенском кнезу, како није лепо

што се туђи Христове вере. Боривој ви- |

дећи како је неоснована заблуда многобожачке вере, радо је отворко срце спасоносвим речима св. апостола , обећавши да ће се са женом и целом пратњом крстити. И тако је крстио Метод кнеза Боривоја, кнегињу Људмилу и сву пратњу чешку са великом свечаношћу и у присутности кнеза Светоплука и многих кнезова словенских и господе моравске у храму св. Госпође Моравске (874).

Вративши се крштен, Боривоје поведе

БР

собом из Моравске у своју кнежевину свештеника Кајта, кога му даде св. Метод, да под његовом заштитом служи службу божију у Чешкој, на Левом Грацу, који

се очувао до данас, али не у првоме 06-

блику. Кад је ускоро после тога архиепи-

скоп Метод као апостол дошао у Чешку,

осветио је тај храм у спомен св. Клименти.

Тако је исто у оном крају, који је прешао

св. Метод у путу из Моравске у Праг, и

у повратку, постало неколико цркава по-

свећених св. Клименти, као у Литомишљу, | у Грацу над Лабом, и у Садској,

10. Спитигњев [-ви и Вративлав |-ви.

Кнез Боривој Г-ви умро је око 894 г.,

старајући се неуморно до краја живота о

рашнрењу хришћанске вере у Чешкој, у чему га је јако помагала његова жена, св. Људмила. После је дошао на кнежевски престо његов син Спитигњев 1-ви, који је био добар и побожан владалац. И он се старао о утврђењу хрошћанства у чешком народу. Многобошце није приморавао да мењају веру, говорећи: „И крштени и некрштени моји су поданици.“ Подигао је тински храм на Старом Месту прашком, а у свом граду Будчи преву у славу св. Петру, која и данас постоји. Умро је млад (око 905.). После њега дошао је на владу брат његов Вратисљав 1-ви , који подиже задужбину св. Ђурђа у прашком граду. Од своје жене Драгомире, љутићске кнегиње , амао је два сина Већислава и Болеслава. Вратислав је владао добро и побожно, но мало. Умр'о је 921. После његозе смрти, а за малолетства Већислављева , управљала је кнегиња Драгомира, а баба њагова, св. Људмила, васпитавала га. Драгомира је мрзила своју побожну свекрву, коју је народ јако велео а млади кнез поштовао. Кнегиња Људмила, видев злу вољу снахе, остави Џраг, отиде у град Тетин и ту је у самоћи Богу служила и људима добра чинила. Драгомира потплати убице, који св. Људмилу удавише у Тетину (15. Јуна 921). Најпре је сахрањена била у Тетину, но доцније пренесе