Учитељ

то доказ, да у јавности нема морала, па премг томе и само васпитање деце не може ићи оним путем којим треба. Закључује свој говор с тим: да учитељ треба да воли своје ученике, и да их на сваком месту васпитава.

Председник. Жели да се нарочито забележи предговорников закључак : тј. учитељ треба да воли своје ученике, па да их може васпитати. Напомиње даје законом о ден. школама обухваћена и васпитна страна и наводи члан 1-ви закона о основним школама у коме се веди: „Основној школи главни је задатак да наставом и васпи-

о = —

д

тањем итд.“ Оп неће да улази у претрес свега онога што је до сад речено, но би желео да се дебата упути правцем који је он у свом првом говору обележио, а да се не удаљује од предмета, Но пошто види да се још не говори о оном што је изнесено на дневни ред, а желећи да дебату приведе што ближе правом предмету. истиче као потребне прилике за васпитање ово: учитељ сам треба да је васпитан па па да васпитати може, даље, деца треба, да су чиста, уљудна и послушна. Ово нека је само полазна тачка за даљу дебату.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

У Ре ЊЕ 5 А Со

од „ рЕнаА

пРЕВЕО Петар Марковић

Сад да се вратимо на паралелизам (упоредност) између духовних радњи и телесних промена. Ми смо већ споменули односно овога једну врло важну тачку, 0 којој ћемо додније још опширније говорати — а то је разноврсност и велики број наших духовних радњи с једне стране, и с друге количина нервних елемената. Кад би нам нервни систем био састављен само из хиљаду кончића и хиљаду ћелија, онда нико не би био у стању да нам каже како би било могуће са овако малим бројем вршити све оне различне спољне израве осећања и мишљења. Али, и ако су тако многобројне и разностручне духовне радње, опет нервни систем својом огромном разгранатошћу на све стране и обилатим развитком, потпуно одговара, разноврености и многобројности духовн. радњи.

Чула нам дају један пример, на коме можемо да видимо, како је број нервних елемената удешен према сложености духовне радње. Од свију специјално чулних нерава највећи је онај за вид, који је густо и многобројно разгранат по мрежици. Ту ми налазимо поред нервних кончића и

и нервне ћелије, које су овде за то да осетљивост мрежице према светлости појачају. Док су нерви код чуда, која су више интелектуална — вид, слух и пипање — тако удешени, да између њих постоји нека преграда, која их чува и осамљује (изолира) те да сваки може само своје утиске спроводити, без мешања са осталим нервима, дотле ми налазимо са свим друкчије уређење код нерава у органу за мирасање. Код овога су неки састављени у један сплет, у коме поједини кончићи нису, као горе, одвојени, те стога се и утисци мириса спајају у једну целину без разликовања појединих делова (Спенсер).

Спенсер је показао, да ми налазимо за појачавање осетљивости вида и слуха, кад је утисак слаб, „мултипликаторе“ или срества за појачавање утисака. Тако, очна мрежица састоји се из најфинијих, са свим танких влакана без преграде, и из ганглијских ћелија, састављених из материје, која је још осетљивија и раздражљивија и осетљивија него она у кончићима. Слух се у уву појачава помоћу такозваних пеш