Учитељ

чаних зрнаца (отолита) и штапића, и то на тај начин, што обадва та дела дођу у покрет, па тако и нерве слуха потресу. Таман пигменат (боја) ока, који изгледа, кад се кроз зеницу гледа, творено мрка сенка, важнијих услова за добар вид, се појачава осетљивост зи светлост. Р-т Ут. Оде обратио је пажњу па то, да и у нервима за мирис има по некад тога пигмента , па на основу тога, вели он, и долази разлика у оштрини мириса. Тако, он каже, да Црнци имају с тога оштар мирис, што се код њих налази овога пигмента у већој количини. Дрнци отвореније боје (А пов) и беле животиње нити имају тако оштар вид ни мирис, као што имају створови тамније боје") А п у кожастом лабиринту ува налази се нешто мало овога, пигмента. ; Ето, овака Факта показују нам како веома јак уплив има материјални (телесни) састав на духовни развитак и особине. Само једна мала разлика у количини пигмента код неког чулног органа, помоћу кога тај орган добија већу осетљивост и оштрану, у стању је да измени и наклоности, и нагон, и укус једне животиње ; другим речима; мала количина пигмента има уплива на целу природу животиње. Исто је тако и код људи. Целокупан карактер (особине духовне) човеков — интелектуална и морална страна његова може зависити само од тога, да ли једно или друго чуло има више или мање осетљивости. Оне разлике појединих људи: да један може добро да размишља, ДОБ

ђ) Ово потврђују и очевидци, који су се дуго време бавили међу афричким Црнцима. Баш ових дана (1886 године) читао сам имзвештај једног немачког мисионара у Африци који међу Црнцима живи већ неколико година. Он између

осталога напомиње још и то, да се међу Црн- | цима рађају деца беле коже; а црвенкасте |

косе, и да овака деца обично шмају по неки телесни недостатан, а највише слаб вид; јер скоро свако је кратковидо. По свој ирилици да, је обратио пажњу, можда би приметио да су и друга чула 5 код оваке, него код црне деце. Преводилац.

као каква за- | јесте један од нај-. јер њиме |

„>

други може боље да прима само спољне утиске (рефлективне и чулне природе) такве разлике могу постати и због самог састава спољних чулних органа. па још и независно од обдарености умне (мозга). У овоме би случају нервни систем само служио појединим чулима, место да их руководи.

Даље, што се тиче сагласности и јединства између духовних и телесних радњи, и ту ми налазимо веома важне тачке, у којима се јасно огледа сагласност тих радњи, па и ако су оне тако различне.

Нарочито се ова сагласност између духовног и телесног рада јасно види по времену.

Читавим низом врло оштроумних и значајних експеримената дознало се је, да се нервна снага шири око 90 стопа у секунду.) Ова је мера добијена на нервним кончићима, те по томе није узета у рачун брзина ширења кроз сиву материју, из које су нервни центри, и где има огромна количина ћелија. А Болико ће времена. протећи, док се нека радња потпуно сврши –- која једним надражајем некога чула почиње, а извесним се покретом свршује — то ћемо знати, кад узмемо у рачун оно време, које је потребно да струја од надражаја прође кроз нерв, и оно време, које је потребно, док та струја прође и кроз нервне центре, где она има да пропутује кроз многе ћедије. Покушвало се је да се и ово друго време одреди, али према самој природи нервних центара, оно ће бити различно ; јер централне масе, кроз које струја пролази, могу бити не само разаичне величине, него и саме струје могу једна. другу спречавати. Кад у унутрашњости настане најмања препрека, онда се то зове рефљексна радња, а то је, кад неки надражај изазове покрет, који се изврши без суделовања наше воље, као што је у оном случају кад ми одмах тргнемо руку и нехотице, ако нас је што год уболо

') Ово је највећи број, који је досадањим испитивањем нађен. У самој ствари, брзина се та колеба између 30 и 90 стопа у секунду,