Учитељ

Е може ли онда бити „услова“ за отварање више основне школе у свакој општини # — Г. Петровић па и г, Којић рекоше: не може. „Немаштина“, „материјално стање нашег народа“ и „број ученика који сврше нижу осн. школу“, који по службеним податцима 1880 г. износи просечно 8 (у ваљевском и јатодинском округу), јесу за то разлози.

И ја умем да рачунам на материјалне незгоде нашег народа. Те материјалне незгоде могу се за све друго узимати као разлог, да се противно мишљење докаже, — али код просвете народне, код установа, које народ воде бољитку, удеснијем уређењу његових политичних и економних одношаја, — те „немаштина“, „материјално стање“ најмање и никако не може се потрзати. Који то чини, даје о себи доказа: да или не разуме значај установа, или да нема просто никаквог разлога за своје мишљење. Ово су у осталом уважиле и наше најслободоумније странке, које за просвету народну и друге културне уредбе отварају и најсиромашнију кесу.

Материјалних погодаба дакле за, отварање више основне школе може бити у свакој општини, нарочито у данашљњој груписаној општини. Груписању општина извесно је диктирала и потреба бољег и подесеијег издржавања школа. То је толико извесно, да о томе мора нестати и најмања искра сумње.

Недовољан број ђака за више осн. школе ! Против статистичких — службених података нећу се борити. Премда могу приметити, — да су ти податци још од пре 7 година, а за ово време могло је се стање променити; и онда, оно су податци само за два округа. — Других јачих разлога немамо ми

215

против „недовољности“ ученика, за ви) основну школу.

Рекли смо, — наш народ хоће хорисну школу, па да драговољно даје своју децу у школу. Садашњим уређењем основне школе народ добија ко риснију школу, те по томе у изгледу је, да ће обилатије шиљати децу у школу. Више је но извесно, да ће одјако бити већег броја деце, која ће свршити нижу основну школу, те ће по томе већ бити ђака и за вишу основну школу. Овом разлогу имам да додам још један. —

На прошлој учитељској скупштини чуо се је ошшти израз учитеља: да учитељ има да се бори са многим неприликама, које му се стављају од општине и државних управних органа. У последњих нарочито, не налазе довољно, а негде и никакве потпоре, које им се од стране највише просветне власти министарства налажу. — Хоћемо ли дакле бити за то — да се ради тога, што се учитељ не потпомаже да свој рад развије што успешније и што му се у неким случајевима стављају и сметње, позатварају све основне школе ' — Јамачно не. Него ће природније бити, да се ради у противном правцу, тј.: да се општине свом оштрином закона нагнају да тачно и безусловно врше обавезе, које им закон у дужност ставља; као и да се у најтањим појединостима утврде одношаји школе и учитеља према, управним властима, у којима ће учитељ бити што више заштићен у његовом раду и делању, за које је он лично одговоран и од кога му зависи напредак његов и школин. Одговорност за неуспех школе и просвете колико лежи на непосредним обавезницима, толико,