Учитељ

и још више на највишој просветној власти, која благо мотри на извршење закона и прописа, у корист школе и наставе, која лабаво употребљује мере и средства, којима се обезбеђује успех. Један корак напред као да је учињен

са „школским одборима“ и „управите- | само би се |

љима“ основних школа; могло пожелети, да се ови снабдеју мало ширим овлашћењем и да стоје у жтивљој вези са министарством. Чешће одашиљање референата по разним струкама (педагошкој, пољопривредној, природно-научној) ради прегледа у колино се законски и наставни прописи за школу и у школама извршују, дило би такође од неодољиве потребе. Ови би могли бити у неку руку и као путни професори, које установе има у неким

државама и, како сам извештен, већ је.

има и кнежевина Бугарска. Предмет један о коме ваља озбиљно поразмислити. Интензивнији надзор државе дакле на тачно вршење законске одредбе о обавези основне наставе и др., повећао би такођер број ђака основних школа. припомогао би да се и потребан број ученика за вишу основ. школу попуни. А то је министар просвете и моћан чинити, по одредби последње тачке чл. 34. закона о основним школама, која гласи: „Министар просвете дужан је постарати се, да се ова законска одрадба (да свако дете, које живи у Србији, походи школу кроз 6 година) у Србији у живот уведе, итд.

Остаје нам још једна ствар, на коју

· имамо да обратимо нашу пажњу. То је — о наставницима вишић осн. школа.

Госп. Петровић не налази довољно

спремне ђаке, који сврше учитељску

школу, за вишу осн. школу. Он тврди) да се за предавање пољеке привреде, цртања и геометриских облика (изостављам ењиговодство са кореспонденцијом, што је г. Петровић такођер навео), ђаци не спремају у учитељској школи у то-

ликој мери, да могу ове предмете пре-

До

душе г. Петровић је ово навсо после

давати у вишој основној школи.

излагања његових мисли о подељењу више основне школе на занатлиско-трговачке и пољопривредне. Али он ће ипак имати у начелу право, баш и кад се узме да више основ. школе не буду 2 стручне. “

Данашње уређење учитељских школа

· оснива се на потребама пређашњих оси.

школа, а садашњих нижих осн. школа. Како је осн. школа добила и вишу осн. школу, то се ваља обазрети и на по-

· требе све школе: ученици учитељских

школа ваља да се поттуно спреме и за ове школе. Наставни предмети, који су усвојени за вишу основну школу, треба да се предају онако, како ће за грађански живот што прилагоднији бити. У првом реду се то тиче предавања пољске привреде. За то сам ја у мојим чланцима предлагао: да се учење овог предмета проведе ако не кроз све разреде, а оно бар у два последња и са већим бројем часова, како би било довољно времена и за практичне демонстрације и вежбања. Даље, предмет пољска привреда ваља да постане редован, и по томе да уђе међу предмете за учитељски испит. У учитељ. школи ваља основати што потпунију пољошривредну збирку справа, модела и осталих учила. Ради вежбања ђака ваљало би

2) (Глави. мин, Фин.» за 1883. г., стр. 281.