Учитељ

227

и по нашим сопственим грађевинама, Сад су ето изашли да лове. Хитро као муња окрећу се у лету и сустижу лептириће, бубице, комарце и муве. Они су у шуми врло корисна дружина, која утире многе и многе сићушне а досадне уљезе из реда инсеката. Они продужују обноћ спасителан рат против ових малих шумских непријатеља, који су рат обдан почела јата тичица певачица.

Лик слепих мишева изгледа нам првог тренутка непријатан и гадан. Танка, скоро лешљива кожица којом лете, што је разапета међу прстима, осећа се под претима као паучина, чудновати кожасти наглавци около носа, које неки имају, код других дуге уши, чудноват изглед главе (лица), дичући гласић, све то чини на нас особен, аветињаст утисак. Слично бива са већином крупнијих ноћних животиња. У старим гаткама не може се, с тога проћи, а да се не спомену слепи миши и њихово друштво, кад што врло „страшно“ бива, да оне, који слушају добра језа подиђе. Но и сама бића из помрчине укажу нам се пријатнија, кад их мало боље упознамо. Погле! ено маторка слепа мишица (женка) носи собом своје нежне младе и кад лети. Мали се чврсто припао на груди и бодро га чува мајка од сваке нелдаће. Мајчина љубав живи и у ноћним створењима.....

Доста има врста слепих мишева, који шуму воле. Неки од њих јављају се у сутон, доста рано, други тек доцније кад наступи густа помрчина. Неки лове горе, поврх дрвета, други пролећу доле око џбунова и дуж путова. Кад буде ноћ у велико или кад је мокро време и инсекти се више у низину спусте, следују им слепи миши, њихови истребиоци.

Рани шумски слети миш") (Уеврегасо ХМосбша), понајснажнији је и најкрупнији од наших, и кад се рашири има до 85 см. Њему је сличан слепа миш са рапавим мишицама (У. 5е18Јег1), који се по мрачним шумама и на дану виђа да лови. Прилично се рано јавља ситни слепи миш (У. РЕртаћте]115) и интересантан је својим хитрим летом и брзим скретањима. По том долази шеирокоуви (5Утоћиз ВагђазфреПив) и великоуви (У. Весћађејан) сачланови овога рода. Тек доцне у ноћ излеће ресасти слепи миш (У. Маћбегет) и с њиме се закључује ред.

Ретко ћеш чути какав гласак при овом неуморном лову, и ако је ноћна тишина. Тихо цичање које чујеш, долази од мишева (обичних) који су доле по џбуновима, који се помаљају и задиркују. Слушај ! Какво је то особито зујање и „предење '«“ Чује се са свим тако, као кад би на друму седела мачка и прела без бриге, Да није какав тумски мачак, који чучи на некој грани па му је добро у шумској самоћи '" Не, шумске (дивље) мачке врло су ретке а и сувише плашљиве те да би нас чекале, да им се приближимо. То чудно испредање јесте вајка ноћна песма; ноћне ласте (Сартпацеиз ушеагв), оне тице, коју негде зову „козолујжа.“ Тамо је она на одвојеној грани; ено је где полете , нечујно, али нечујно и вешто и дочепава устима ноћне лептире, који поред ње пролете. И као дневна обична.

ћ) Називи разних животиња (и биља), који су у немачкој литератури и језику тако лаки и уобичајени, биће у нас Срба још дуго књижевна невоља! Називи треба да су кратки, а да ствар потпуно кажу. Може ли се то свакад

15: