Учитељ

288

на васпитну страну, јер су сувише оптерећени наставом. Програм наставни за осн. школе ударио је тако велику и широку основу, да учитељ нема времена за васпитање, но мора да се бави беспрекидно наставом. У осталом од њега се и не изискује више наставни но васпитни рад, пошто школски надзорници држе испште из наставних предмета, а слабо пазе на васпитање.

Председник. Одобрава Никетићу, да су школе у неколико претрпане наставним материјалом. И он сам није за то, да осн. школе буду неки мали универзитети, но да се у нижим основном школама уче само доиста основи знања, као: читање, писање, рачунање, српска историја, и српска. географија. Пита веће: како би било, да се на надлежном месту скромно из(ави: да се наставни материјал у осн. школи скрати, у корист бољега васпитања. (Одобравање).

Коста Шетровић. Моли да му се дозволи, да у прилог Никетићевом и предсседниковом говору прочита неколико речи из своје записке. Прочитао је у главноме ово; у нашим школама обично се за васпитано дете сматра оно, које је мирно. Наводи да постоји велика разлика између мирног и моралног детета. У нас се увек под моралним дететом разуме мирно дете. Из. води правило, да цељ васпитања није мирно дете, већ нешто много више, и он

би желео, да се то више у нашим шко-

лама гаји и за тим да се тежи.

Јоксим Марковић. У подужем своме го-

вору признаје, да је школа са наставним материјалом јако оптерећена, а нарочито четвороразредне сеоске школе; али у том погледу вели није крива виша школска. власт, но сами учитељи. И он је као учитељ учествовао у једној комисији за израду наставнота плана, а такве комисије од учитеља биле су састављене овде у Београду, Нишу, Крагујевцу и Шапцу. Сами учитељи претрпали су школу наставним материјалом, на што се сад жале. Но осим наставе школи смета много н небрига од стране општине. Школе немају места, немају до-

вољно срестава за васпитање. Наводи како у нас нема собе за гимнастику, за одмор ученика, како су и саме учионице врло тескобне; даље наводи, како су школски одбори неуредни и како мало пажње обраћају на чистоћу по школама и на недоласке дечије. Одбор изрече по 20 казић, а не изврши ни једну, а тиме даје маха родитељима да и даље буду немарљиви. У свези с тим и са рђавим школским зградама, доказује, да је немсгуће учитељима, да се баве васпитањем онако и онолико, како су неки говорници напоменули. При закључку говора напомиње, да би добро било, да се питање и предлози, које је председник изнео још једном претресу и да се на послетку о њима донесе коначно решење.

П. Никетић. Вели, како се код нас на пијаци школској плаћа само наука а не васпитање. Ако се хоће да рад није забадава требало би повећати часове иди смањити наставни материјал.

Председник. Завртује дебату, пошто је било већ доцне и ставља на коначну одлуку п одлучено је ово што иде:

1. Да број деце у разреду не буде већи од 2027

1. Да се задоцњења не праштају. А да, би се задоцњења избегла имају се употребити ове мере:

а., Добар ђак да позове неуреднога, кад од куће пође у школу; |

6. У поновљевом случају да се шаље послужитељ по неуредног ђака;

В, Да се при редовном задодњењу из-' вештава, школски одбор те да се родитељи казне. (Сходно закону о осн. школама).

1. За нечистоћу да се:

а., Дете опомене;

6., Да се опомену родитељи писмено преко послужитеља ;

в., Да се дете у школи умије и очисти; и

г., Да се родитељи опомену преко школског одбора.

"ЈУ. О нешстини да се дете опомене:

а., На само;

6., Пред учитељима ;

в., Пред неколицином ђака;