Учитељ

за боље васпитање у школи. Тако потребно је:

1. Да у појединим разредима не буде виша од 50 ученика.

2. Да се учитељи на месним већима врло често састају и да се свестрано разговарају о настави и васпитању.

3. Да учитељи не трпе никако задоцњења од стране ученика, а и сами да долазе тачно у школу. Односно ове тачке изнео је говорник више мисли; тако вели, да би требало увести књигу задоцњења, па у исту бележити свако задоцњење, Сем тога, требало би слати добре ђаке да, доводе рђаве, па ако не би ни тада дошли, онда слати послужитеља школског. Наводи како у једној немачкој држави, послужитељ за свако доведено дете, добија од његових родитеља по 25 пара, ако га доведе. Ове листе задоцњења које се дају послужитељу пише учитељ и њих ис. плаћују општине, а доцније се та сумица наплати од родитеља. Пита: не би ли таква мера била добра и за наше прилике. (Одобравање). Сем тога, ваљало би да учитељ задржи ону децу, која се задоцне после часа за казну, и да с њима понови оно, што су она задоцњењем изгубила. Ако и то ништа не помогне, онда да се јави одбору, да законске казне над родитељима изрече.

4. Да се свако нечисто дете са другаром врати кући да се очисти. По овој тачци стављао је више питања, као: да ли да се такви случајеви јављају школском олбору ; да ли да се публикују у новинама; да ли да се набаве штампани Формулари и да се тим извештавају родитељи; да ли школски одбори да набаве умиваоник и ибрике, те да сам послужитељ умива децу или најзад дали да се изиште од општине или друштва за сиротне ђаке београдских основних школа нека сума новаца, која би се имала употребити на чистоћу си-

ротних ученикар — Но пре свега пред-

седник напомиње, да у свему чистоћом треба учитељ да предњачи.

5. Да лаж дечија није тако тешка као људска, и при искорењивању лажи, треба,

282

пазити, да се очува стид код деце да би га и у старости имали.

Да би се лажи стало на пут наводи ова срества : опомену на само; опомену пред учитељима; опомену пред ђацима и на послетку казну. Но казна за смишљену и злобну лаж ваља да је врло строга, ваља да покаже детету како никад више не треба лагати.

6. Да је суровост тешка ствар. Она се још теже чупа од деце с тога што и наша, понашања ипсу углађена. Наводи рђаве односе између појединих учитеља. Захтева, да се лична расположења одвоје од дужности. На спрам деце морамо бити благи и обазриви. Децу не треба пуштати из вида, ма где то било, у школи, авлији или другом ком месту. Питомити је тешка ствар, али се ипак постиже, ако се гаји љубав међу децом и наставницима. Пита : не би ли се питомина могла помоћи завођењем неких ручних радова, као што се то ради у неким страним школама и као што је он радио у енглеском заводу за српску сирочад у Београду. Не треба заборавити да дечије игре у присуству учитеља могу у том погледу много да учине. Што се тиче јавног морала на улицама, који знатно утиче на деду, пита: не би ди добро било обратити се државним и општинским властима, да и оне на то обрате што већу пажњу. - – (Одобравање).

Ник. Стојановић. Не слаже се са председседником да добра деца доводе рђаву у школу и да нарочита деца одводе нечисту децу кући па чишћење, јер би то служило на штету саме наставе, а таквом мером били би у неку руку кажњени и добри ученици, пошто би одводећи кући и доводећи ушколу прљаве ученике и сами изгубили у настави. Тражи новчану казну зе неуредне родитеље, јер је то најосетљивија казна, и највише помаже бољитку васпитања.

П. Димић. Мишљења је да се среством послужитеља наплаћује казна од родитеља за недолазак и нечистоћу деце.

П. Никетић. Напомиње, да учатељи немају довољно времена, да обрате пажњу