Учитељ
Вероватно је врдо, да буљина чује, | како миш по трави трчи. |
Зими остају већина совуљата код | нас, пошто њихова крила нису им за | даља путовања удешена. Ако је зима врло оштра, оне у миру ћуте у својим заклонитим рупама. Оне могу, као и већина грабљивих животиња позадуто да гледају. Кад време мало попусти, оне изађу, да иду у лов, јер миши и многе тичице и зими се у нашим крајевима налазе.
да тим је у многоме чудно, како ноћне животиње у шуми живе и шта
рукава и.
раде; изглед ових тица, њихово перје и цело њихово биће нама, који смо пријатељи дневне светлости, па и непријатно је — али ипак живот ноћних створења, на свој је начин исто потпун и мудро уређен, као и живот
оних створења, која своје послове у Дан свршавају.
6 немачког, а из књиге") Уаспег Негтапп , Епдескипезгејвећ па Маја опд ап! дег Негде, превео,
Жеив. Живановић. професор.
ЗАПИСНИК УЧИТЕЉСКОГ ВЕЋА СВИЈУ УЧИТЕЉА И УЧИТЕЉИЦА БЕОГРАДСКИХ ОСН, ШКОЛА
САСТАНАК Т 31. ЈАНУАРА 1886. год. У ТЕРАЗИЈСКОЈ осн. школи
Председавао | Д-р Никола Ј. Петровић, | | РЕФЕРЕНТ ЗА ОСН, НАСТАВУ |
Бележили::
Коста Петровић, Никола Стојановић, Сава Шаргић.
ПОЧЕТАК У ИМ ЧАСА ПО ПО ДНЕ,
(СВРШЕТАК).
Председник. Одобрава што је говорник скратио говор о домаћем васпитању и упутио га на школско. Наводи многе чланове који су износили разлоге, па вели: да је рад и сам неке да изнесе. (С обзиром на васпитање за време детињства треба упамтити да код деце нема принципа но навика ; од навике деца се могу одвићи. Деца не греше начелно, то људи чине. Рђаве дечије навике јесу: задоцњења, нечистоћа, суровост, пеовка, неисереност итд. Из. навика деца газе законе школске и дру-
штвене. Све те навике носе деца из куће на улицу, а са улице у школу; из школе опет кући, пошто на њих безпрекидно утиче околина у којој су. Зна да школа није у стању да то све са свим искорени, али вели ипак може доста учинити кад код наставника има спрбме, воље и свесна, рада. Свака школа има законских срестава, али их наставници не употребљују или што неће или што не знају. Ако неће они не воле децу и свој позив и онда треба да беже из учитељства; а ако не знају треба их поучити, па у крајњем случају ваља га из школе уклонити.
После ових напомена, које се тичу учитеља, извео је у целини оно, што је до сад речено о томе шта треба све урадити
8) Ако би они, који су вични немачком језику воледи да читају ово заиста лепо и поучно делце, наслов му је просто: Н. УУаспег Еп|Аескипезрејзеп но има свезака више, од којих прва почиње «открићима» у соби и кући, па у «авлији», у пољу итд. појреду, да свака свеска говори о засебном пределу и ономе што се тамо налази.