Учитељ

230

од вуне и своју голему глад изјављују цврком и јасним звиждањем. Родитељи им њихови обилато доносе хране. Но пре но што би они могли да излете, што би било после 6 недеља, уочи им ловац гњездо и — узме их. Треба да је човек тврда срца, па да букачи децу преотме. Маторка стоји поред гњезда и љутито стреља очима на тога хајдука, лупа својим великим Ељуном, диже једну по једну ногу и показује своме противнику око 5 ем. дугачке канџе, повија главом тамо и амо и оштро трепље. Велике, жуто црвене очи рекло би сипају варнице, па богме у разјарености и кидише на свога непријатеља. Но све то не помогне — ловац јој узме "младе, код своје их куће потпуно одхрани и доцније их употребљава као мамац за ловљење других тица.

За ту употребу направи себи ловац заклон (колибу) на каквом изнешеном месту, да одатле гађа штетне тице грабљивице. Ту ископа и једну рупу, 8астре је грањем озго и направи рупе за нишанење. Пред колибу, а на једну мотку мете он своју букачу, ланчићем везану за ногу, и кад се са свију страна скупе вране, свраке, гавранови, јастреби, копци и друге штеточине, па чаки сам орао, да свога омрлога противника, букачу , черупају, ловац из свога заклона обара једног по једног од ових штеточина, Тако му букача, као мамац, многоструко накнади штету, ако му је која од њенога рода кад учинила у забрану и у дивљачи.

И друге совуљаге штеди ловац тако исто. У развалини, где смо сад баш стигли, угњездило је се више њих, и при јасној месечини можемо да видимо шта оне ту ноћу раде. Ено где сад

баш стиже једна копренаста буљина, долете нечујно као сен и донесе једног ухваћеног миша. Сигурно горе у рупе, има она своје младунце, на опалој кули, који гладни чекају на оброк. Тек што је дошла Б њима, ето је опет одлете с нова у лов. Један, који је завиривао у буљинино гњездо нашао је 15 мишева, које је она себи спремила да јој се нађу. За такав ноћни лов, буљина је као створена. Њено велико око види у сутону још врло тачно, кад наше очи давно већ не могу ништа да смотре. Дању њу засењава сунчева светлост , и као што изгледа то јој и неби бол проузрокује. Зеница у њеном ову, која је црна, сузи се тада као у мачке и буде узак разрез и навлака, коју (као трећи капак) има у очњем углу, као бела завеса навуче се преко ока. Другојачије изгледа буљинино око у сутон. Овоју ноћну навлаку свуче и не треба јој, зеница јој се рашири, буде велика, округла и светли као жуто зелен пламен. Наоколо, око оба ока, понаособ, види се венац зракасто постављених пера, што ми „копреном“ зовемо, по чему и придевав имају. Исто тако јој је подесно и уво. Оне перјанице што јој као неке уши стоје, немају са ушима никаква посла; уши су њене на глави а са стране. Дању су јој слушне рупе (уши) добро затворене, да јој слух од дневне ларме не би био вређан и да се не отупљује. Ноћу пак отвори буљина своје ушне поклопце, и онда чује најтишији звук у шуми, који ми са свим не чујемо. Око ушних поклопаца има такође особито поређаних зракастих пера, која, кад се отвор отвори, спољни обим његов знатно увећавају и доприносе много Финоћи слуха.