Учитељ

264

По сувременом мишљењу о учитељима, учитељи морају бити у главном оваки: морају инати довољно општег образовања ; тј. морају имати довољно знања, из свију наука; морају имати довољне стручне спре“ ме, која се добија изучавањем педагошке трупе наука. Ово је за теориску спрему, а за практичну спрему, за сам рад у школи, треба да има довољно педагошког такта. Треба да буде подтуно здрав, да би могао за дуго издржати „благотворни“ уплив школског ваздуха на његов организам, да би могао стајати на ногама за време предавања, ради одржања дисциплине, имајући тиме већи и бољи преглед на све ученике. Мора бити благе нарави, да, би у нормадиом стању, без афекта, боље наставни и · васпитни рад вршио. Мора да буде углед друштву у ком је, у свему што је добро; мора му у том предњачити, и бити главни мотор; мора поједине мане појединих, или целе околине, избијати, а место њих врлине усађивати, а да се не омрази.

Ово су у најкраћим потезима поменути најглавнији захтеви од доброг учитеља. Сад треба сваки од њих анализирати, па ће се тек једва приближно појмити тешвоће учитељевог посла, а какав треба да буде он, па да савлада све те тешкоће, и преко њих да одговорни достојно позиву, који је на себе узео.

Кад бих знао да наши надлежни не знају какав треба да буде учитељ, ја бих и то учинио, тј. разрадио би детаљније све ове услове доброг учитеља, не би жалио да, напишем о својству учитеља читаве по-

сланице, као апостол павле. Али на што

је све то, кад они то знају добро. Истина не знају онако из искуства, као ми; него поглавито из књига. И баш за то, што тако знају учитељски посао, не могу срцу одељити, и да не речем још коју бар само односно педагошког такта.

Свакидашњи посао сваког учитеља је. предавање у једном, у другом, у трећем па у четвртом раз. једног, другог, трећег итд. предмета (има их 8) првог, другог, трећег и четвртог часа. Колики ли су то скокови разностручностир! А колике ли треба умне напрегнутости да се све то пређе»! Даље. Сад мало „ситница“. Предајући све то, мора се добро мислити не само о садржини говора, него и његовој форми и начину. Па и то тако није само са својим говором, него и са ђачким одговором. Том приликом, све у једно исто време, мора учитељ бити божанственог својства мора бити умом и погледом свуда и на сваком месту, мора све видети шта, ко, и како ради, па опет тада све поправити „словом“ и делом. Опет у исто време, све, из свега важнога, пропитати и поправити, Од ситних дечијих истуца, као основи доцнијих мана, правити читаве преступе, па бити препреден полицајац те то добро иследити, па бити праведан судија, те осудити, а да се не замершш, за то мора, се сваком знаги темпераменат па „према свецу џевати тропар.“ Поједине дечије мане истребљивати, п место њих врлине усађивати. Развијати правилне погледе на друштво, и односе међусобне у њему. Незнање обртати у знање. Развијати код деце некакав патриотизам, самопрегоревање, милосрђе, кураж итд. итд. Јел те да ово нису. баш лака посла, као што изгледају с поља, кад се на њих из књига гледа. -

Из свега овога види се, да сваки добар учитељ треба да има доста знања општег и стручног, да буде вешт предавач и васпитач, да буде добар карактером, епергичан и стрпљив. Ето то су поглавити захтеви од доброг учитеља, — такви треба они да буду. Богме, велики посао, па велики захтеви! Чист посао тражи чисте руке !

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).