Учитељ

268

имам

садржине, којим би се доктринарски расправљала поједина педагошка, и друга научна пнтања; истина је и то, дасуу њему чланци већином посвећени нашим школским питањима — њих расправља. Али нисам заборавио да му кажем ни то, да је свему томе узрок тај, што су наша школа и наши учитељи, код нас нова поља за обрађивање; да је овај лист поглавито, не баш исеључиво, и покренут у цељи: да расправе нашиг школскиг питања ипак расправљају с научног гледишта сувремене педагошке науке, с обзиром на наме прилике, те с тога и носе на себи више локални карактер. Господин ми је то признао, па чак и одобравао после овај правац „Учитељу“, али додаје сад и то, да то ради само она неколицина, оно мало његових сарадннка, који и држе овај лист у неволико на висини стручних листова и да није њих, каже да би лист био са свим друкчи, и да би се у њему, као у добром огледалу, огледала слаба општа и стручна спрема већине наших учитеља, с тога се (каже) по овом листу не сме ценити општа спрема наших учитеља.

Овај завршетак професорског одговора скренуо је тежиште нашег разговора на, другу страну, дао му је други давац, те почесмо разговор о нашим учитељима пређосмо на њих, а ја не хтедох да му одговорам више, признавајући у души, да му је свршетак одговара истинит. Тада, ми он каза, да је и њему — као и мени — пало у очи, да је у овој школ. год. изванредно много постављено некаких заступника и заступница, приправника И приправница учитељских, поред прирвемених учитеља. То рече да је видео из „Просветног гласника“ тражећи постављена, премештаје и разрешења наставника осн. школа. ')

Ја пак, остављајући остадим учитељима и читаоцима „Учитеља“, сва остала питања,

') Хвала нека је од моје стране и овако писмена — поред опда исказане усмене — овом вредном проф. и књижевнику, који пратећи ово, показује, да добро појима и цени наше учитеље и њив рад.

истакнута у овом мом разговору с овим професором и књижевником, да о њима мисле, говоре и јавно на оваким местима, расправљају, кас што је и мени дао повода ово да пишем — прелазим да говорим само о горњој теми с нарочитом применом на овогодишње ново — постављење заступнике и приправнике.

Овај мој разговор с овним професором и књижевником написах у дељи, да покажем шта ме је изазвало да пишем овај чланак, и да покажем учитељству овог вредног профевора, који о њима води рачуна, који на њих многе полаже, и који их добро познаје.

Ради јасног прегледа овог чланка, п0делићу његову садржину на ове одељке: Какав треба да је учитељ. Какви су ово — годишњи по-постављени заступници и припрввнице. Је ли коректан рад г. министра просвете у овом оваком постављању.

Т Какав треба да је учитељ.

У разна времена о свачему се разно мислило, па и о учитељима. Док су наука и култура били у повију, о учитељу ми. слило се, да је за његову спрему довољно само да буде писмен, па и данас код којих су народа оне у тој фази, тако се о њима мисли. Но сразвитком науке и културе мења се мишљење опет о много које чему, па и о учитељима. Пошто је школа расадник наука — а среством ове — и културе, то је се с њиним већим развитком и од школе виши захтевало. Већи захтев од школе, проузрокавао је већи захтев од учитеља, а овај пак захтев, по својој каузалној сили, захтевао је већу, нарочиту спрему од њих. Овај закон каузалитета, гди се посљедица претходног јавља као узрок попоњех, провлачи се као црвен конац кров цео историјски развитак не само педагогије, него целе културе у опште.

Као што рекох, дакле, временом дошло се до тог, да се морају нарочити људи, с нарочитом спремом, стварати за рад у школи. Усљед тога су поникле учитељске школе.