Учитељ

1

предстоји и коју песма опева. Прошле зиме у рату „еортирали су“ боље коње и људе, да се формирају 5. ескадрона за напади бој (а остало да иде у обичну службу), па кад су једном сељаку хтели да одузму коња, као добра и другом даду, он је одлучно рекао: „Коња не дам, кући нећу!“ Имало је душевних људи у нашем народу, нису ни сада изузетци изумрли.

Треба дакле неговати ту добру страну, која је, на жалост у млогоме угинула. И за ово се морамо обратити школи, свакој школи, где год сео животињама што учи.

Начин за постигнуће ове цељи прост је и двојак: непосредан и посредан.

Или ваља у датим приликама непосредно поучити децу да воле цч штеде животиње. ;

Или ваља при свакој лекцији о којој домаћој и свакој животињи истицати

на свом месту њене душевне особине, наводити лепе примере њихове 00%љивости, верности, благодарности, памћења (свега што им се учини, добро п зло |). Из тих примера видеће деца да и њихов коњ, во, овца, пас, гуска, ковош и т. д. имају оно што ми зовемо |

„душа“, да и те „животиње“ нешто знају, да воле доброга газду, да су блатодарне, да памте, да тугују и жале ва својим завичајем и породом — једном речи да су способна за сва она, весела и невесела расположења, којима, смо и ми подложни, и по којима и људи тако често управљају своје поступке, од доброчинства до — освете! На тај начин опријатељиће се човек и његова, домаћа животиња. Човек ће (ђак) наћи у својој животињи забавних ствари; у место да је презире, изучаваће је; у место да је гони, чуваће је. И кад то буде — онда ће пестати и друге рђавштине, 0 којима овде да говоримо није потребно....

И основна школа има доста прилике да на овоме поради, да утре суровпст, која тако млого хвата корена у нашем подмлатку. Суров човек не може се никад назвзти васпитан. Замењујући суровост благим навикама — помажемо васпатању непосредно. Пут, о коме је овде била реч, јесте један од путова којим се ка тој васпитној цељи достиње. А кадсе хоће — много се може! Обратимо дакле пажњу на понашање деце у овом погледу.

Жив. ЗЖивановић.

па суза <-

ПОСТАВЉАЊЕ УЧИТЕЉА КОД 840

Једном приликом, пре кратког времена, | разговарајући с једним професором и књижевником о нашој журналистици, разговарасмо и о нашем „Учитељу.“ Том приликом рече ми тај професор и књижевник за њега, („Учитеља“), да и он неизобилује чланцима научним ; не претреса с научне стране поједине ствари из своје стручне науке,

него се већином, ако не и искључиво, бави нашим, унутарњим, српским, школским питањима. Ко год познаје нашу школу и наше учатеље, неће моћи оставити овог господина с овим мишљењем о „Учитељу“, па ни ја нисам могао то оставити, него сам му казао, да јест истина да у овом листу нема много чланака строго научне