Учитељ

чи и копачи, имаће да раде са стоком, "имаће да негују и чувају стоку, Управо то им је занимање. Зар је лепо пустити једнога тиранина да из школе оде и да буде мучилац свога вочића, коња, овчице и др. животиње и живине на свом дому и имању ' ј

Наравна ствар, да овде не треба подразумевати штедњу животиња ад аруш ша! Не мисли се овде да се свакој буби и муви склони човек с пута, како се прича о једном Далај Лами именом Мехедетају за кога се вели'): „Уста његова нису се никад огалатила, раном од животиња; рука његова нигда није одузела живот ни најмањем живом створењу. Једном неотице убије комарца на свом носу, па за то отиде у рит. скине са.себе хаљине и девет дана пребуде го наг дозволивши свима, комарцима да се сити напију његове крви....“ И ако, по истој причи: „велики Шевјамуна (божанство по будистичном веровању) да га награди за те његове добродетељи Да му те је могао јешити на дуги и седети високо у ваздуху са скрштеним ногама,...“ — ипав се: данас не проповеда више оважво милосрђе спрам животиња. Читалац је, наравно и бев ове шале видео, шта се мисли и на шта има да се распростре милосрђе спрам животиња.

Све у свету што постоји мора умрети неком емрћу, као што је дошло на свет неком врстом рођења. Људи, животиње, велике и мале, боре се и боре непрестано међу собом и са свима сметњама, то је чувена «борба за опстанак“ у којој слабији подлеже, јачи надвлађује.

') «Чудновати догађај једне душе» од Сенковског у Преводу од М. Ђ. М. од 1862.

а

Сама природа да би одржала једне, жртвује друге. Тај ток ми не можемо променити и нико нема ни озбиљне намере за то.

Али има велики део нашега живота, и рада, где неке животиње деде сва ада с нама, сносе све терете % одме. њују нас својом снагом: То им даје права на нашу штедњу, на наше милосрђе. Зар не савлађује во — коњ толике послове место нас, вукући тешке терете и носећи нас на далеки пут. својом снагом“ И зар за то да им ми плаћамо злим поступањем, бојем и псовком, каква се тако често чује у нас Не сведочи ми то о крајњој суровости, кад ко до глупости доброћуднога брава, као што је овца бије и пребија“ Па и све опасне навике неких живо: тиња, бодење, бијење, уједање и т. д. не воде лиу главном своје порекло од влога поступања са њима док су биле мале '

Треба дакле бити трпељив спрам животиње ; треба је штедити, чувати, не бити је буд за што и бездушно; једном речи ваља џч на спрам овиљ створења, која све исто тако лепо поњају и осећају као и ми, бити милосрдан. _ Има народа, којима је утемељена пажња спрам њеник домаћих животиња. Није ли познато колико бескрајно Арабљанин воле свога племенитог коња, па тако и Козак (Рус)“ Такви људи и народи деле све са својим коњем и прво дају њему, па после се брину за себе. Тако и Турчин. И у нашим народним песмама има толико примера, да се истинити јунаци нису одликовали

_ суровошћу но благошћу спрам својих

коња, паса , соколова, и где један с другим тугују због несреће која им