Учитељ
како ону децу која се реду школским не повинују, изводи изван седишта 0 понамешта их да седи на патосу. Каже им, да ће ту дотле седети док се не поправе.
Вели, да је у таквим мерама осетно по-
вољан успех.
М. Војковић. Остаје при своме првом говору, да за такву децу треба нарочита школа и да у њој раде стручни људи. Опи треба да су самостални у своме раду. То би, вели, било у интересу саме покваре-
5
о Е
не деце, а тако исто и у интересу оних добрих ученика, јер они г'рђави не би их кварили.
М. Јосић. Вели, најрадикаднији лек је да се такво дете удали из школе. Али ипак томе не треба дотле прибећи док се не би све потребне мере исцрпле. _
П. Никетић. Пита, кад се све казне исцрпе над онаким дететом, које је председник насликао, шта онда треба радити За то
_ је, да се такво деве одвоји од остале деце
(СВРШИЋЕ СЕ).
Швајцарска општа учитељска бкупштина држаће се ове године од 25 до 27 Септ. у Ст. Гадену. На тој скупштини расправљаће се ова питања : 1. „Цртање у народној шкољи“ — известитељ је проф. Бирхмајср (расправа за учитеље народних школа). :. „Одношај језика према екзактном образовању" — известитељ је ректар др. Кајзер (расправа за учитеље виших шк.). У општој седници расправљаће се питање: „Каква организација одговора пстребама нашега
времена“ — известитељ је управитељ Балсигер. у „Напредак.“
Учитељи и управитељи у шкрипцу. По садањем закону о основним школама постоје два законска наређења, која доводе учитеље и управитеље школске у врло критичан положај више шута. Једно од ова два наређења јесте опо, по коме ови треба да достављају надзорној државној власти немарљиве председнике, који неће да извршују решења школског одбора, а нарочито наплату казна. Друго је оно наређење, по коме управитељи морају сваког месоца да извештавају министарство просвете да ли сви наставници врше своје душности тачно по пропису у школи и цркви,
Први је случај за њих критичан по томе, што такви председници, стојећи добро код полиц, власти, денунцирају учитеље, стварају вм помоћу својих људи јавно и тајно Кривице, ако их доставе власти као. не марљиве. Други је случај критичан по томе, што има неуредних иаставника, или сувише ревносних , који и одвише преко прописа раде у школи, а код власти стоје врло добро — „изрјадно.“ И ови као председинци, у случају забране и доста министарству о њином табом раду од стране управитеља , — трче код власти п подло их денунцирају. Жалосно признање нискости карактера (неких од) оних, који су баш својом дужношћу позвани да стварају карактере; ади шта ће се „кад инако није.“
Ореске — а по варошима окружне слепо верујући оваким „својим људима“ све што они достављају, узимају одмах у поступак ако има достава законог ослонца; а ако нема, онда ударају у президијале и шифре. Овога је највише у пракен. А даљи надлежни, верујући својима подчињенима, одмах чине своје.
Шта сад да раде ови грешницир Ако чине употребу свог права, вршећи своју дужпост, добију за награду Хомоље или“ ново-ослобођене крајеве; а ако не врше своју дужност, бивају кажњени за немар-