Учитељ

улици, оно је тамо просјак Посматрајте га у школи, оно је тамо несретпик. Закон

о тако поквареној деци не говори ништа.

Таква су деца учитељу највеће беда и несрећа ; учитељ није њима учитељ но је њихов мучитељ. Таква деца спремају учитељу опомену, укор. губитак петнлестодневне иди месечне плате. Једина је срећа у томе и за школу и за учитеља, та, што такве деце није велики број, но је врло мален. Такве се деце може наћи код јед-

ног учитеља 2—8, и та му задају више

посла, но сва остала деца. Таква су деца покварена и она су душевно болесна. Та _ је болест прилепчива, јер заражује и осталу децу. Такво дете. кад би се психолошки испитало. учитељ занста не би био крив, односно употребљени казни. Наводи речи из еванђеља, где се каже: „ако је рука болесна одсеци је, да и остало тело не отрује.“ Вели, како је на улици посматрао једно дете, које је шегрче, како најсрамотније песме пева и најскаредније речи говори, и нико га у томе не смета.

Пита, шта може школа да уради са таквом децом 2

Настаје одмор 5 минути.

После одмора.

Председник. Јавља већу, да су му се за време одмора јавили Коста Петровић, Благоје Недић и Милева Јовановићева, за дозволу Због важног посла да могу ићи ин да их је пустио. :

Председник. Наставља, свој говор. ИстаЕнуто је, вели, питање да се установи ин-

тернат. Пре свега он тражи да сваки према, |

оном, како је он насликао покварено дете. замисли, колико такве деце има у својој

школи. Пошто еви учитељи и све учите- |

љице казаше колико који и колико која има у свом разреду, председник објави да број такве деде није већи од 45.

После овога председник стави питање, Шта треба да се ради за поболешање рђаве деце у ткољи 9

Н. Мусулин. Напомиње, како је тешко у оваком стању невако доћи до краја,

па да се цељ постигне, казује, како је баш сад за време одмора, разговарао са једним својим другом односно покварене деце. Вели, како га такво покварено дете, често из такта избије, па с тога може врло лако и сам закон да преступи. Тражи, да се учитељу да у тих погледу већа могућност односно примене строжијих казић над поквареном децом ; #0 ипак није за то да учитељ ту дозволу злоупотреби па да према таквој деци постане тирамин. Он је за то, да се све благим и лепим начином проба, па где тај пут не помаже, да се употребе крајње мере и то у интересу поправке самог детета.

Џ. Никетић. Прича, како је за време његовог учитељевања, имао једног ђака, који му је понављао разред. Тај, вели, ђак није ништа учио, но је вечито тукао другу децу, крао, лагао и друге иступе чинио. Употребљавао је сва срества и начине,е да би га поправио, но ипак није могао успети. Најпосле, био је приморан, да та из школе истера. Мајка му је се после жалила, али он је одржао своју првашњу одлуку. Мисли, да би то био пут, којим би се помогли и учитељи и остали ђаци, који су добри, кад би се таква са свим покварена деца из школе отпуштала. Другога пута нема, но или отворати нарочиту школу, или завести интернат; или, ако се ни једно од тота двога не може, онда | предложити министру да се тавав ђак отпусти. П. Димић. Вели, учитељ треба да је добар психолог, па да сваког свог ђака, добро испита. Кад примети код њега бодест, треба да уме преписати и лек, који ће против те болести помоћи. Наводи пример, како је он имао једног ђака из богате куће, који је имао доста рђавих навика, имао је обичај да, се свађа, туче итд. Он, је мислио, који би пут избарао, те да дете од тих рђавих навика одвикне. Вели, да је употребио овај начин: навео је тога ђака да стоји изван скамија; таква казна тако је на то дете подејствала, да је се оно за врло кратко време поправило и постало добар ђак. Други пример. Казује,