Учитељ

278

и

Не жалимо труда кад се тиче ствари од овакове опште вредности. Учинимо колико можемо, па смо учинили колико треба. Не буде ли вајде, онда барем унек на нама клетва не остаче. 5

То су најглавнији разлози са којих сваки учитељ треба да дође на идућу скупштину. Но има их још.

Учитељи су растурени по свима кра- јевима Србије и често забачени у така места, где се немају с ким ни састати ни разговорити. Човек тако одвојен, а. послом претрпан, не може се дуго 60рити. За то многи малакше или се забатали па почне живети од данас до сутра и кудучити посао школски тек "колико да се хлеб заради. Међу тим, кад се буде дружио, разговарао и Договарао с друговима, као што то може бити о једној учитељској скупштини пре | и после главнога рада, онда се човек чисто оснажи и окрепи за даљи рад. Онај, који пати у беди каквој, види и чује да и други пати тако исто, а можда и горе, па се чисто утеши; онај који се превија у злу, а не може да га се отресе или да злу доскочи, чује и види како се други помажу у томе, па се ' оснажен и научен враћа кући оврепљен, за даљи рад; онај који је забачен рде год где се целе године нема с ким да разговори, тај баш има прилике да се о скупштини дружи и разговара са сваким, да измења мисли о свачему. И сваки ту има прилике да се разговори о свему и свачему да се оснажи и разведри. Све то на први поглед изгледа да су саме ситнице, али те ситнице тако много утичу на бољитак у даљем раду, да се не смеју сматрати као ни-

штаве ситнице, јер и оне дају и школи и учитељу многе користи.

Па кад су толике очите користи од једне учитељске скупштише и за сваког учитеља за се, и за школу у опште, па и за државу саму, онда да ли треба, бити равнодушан и немаран % Да ли треба жалити труда, времена и новаца, те да се дође на један такав братски договор " Не. Ко је рад добру и себи и школи, тај неће пожалити ни труда ни времена, тај ће од своје худе плате моћи одвојити колико је нужно за пут и остало, тај ће од уста својих одвојити само да од своје браће не изостане. Јер све, што се за оваку једпу општу ствар жртвује, није бачено у ветар него је жртвовано опет за себе и школу своју. Од тога ће видети вајде сваки за се, од тога ће видети вајде школа, 8 за то ће нам бити блатодарна и домовина наша.

Главни Одбор предузео је већ кораке, да члановима удружења олакша, пут железницом и лађом, а побринуће се и да сваки члан за време скупштине има барем бесплатан стан. Поред тих олакшица, не треба још много жртвовати за долазак на скупштину, и ми се надамо да ова екупшт, ако не буде бројно већа од прошле, неће бити ни мања.

Немојмо, дакле, ћутати сад, вад треба товорити и радити, и кад може бити вористи од нашега рада, јер ћемо се после у залуд жалити и вајкати. Учи: нимо што можемо, па смо учинили што треба. У то име,

Браћо, __дДо виђења на четвртој учитељској скупштини ! ; дз Њ